КАКО ЈЕ ПОГАЂАЛА БАБА ВАНГА
У наше време много је лажних пророка који људима говоре разне ствари о будућности, а у ствари их одвлаче од вечног живота и спасења. Чувен је пример Бугарке Баба Ванге, на који се и данас многи позивају, сећајући се како су јој се обраћали и советски руководиоци, па и Дебели Мртвац Гроз, како је владика будимски Данило звао Тита.
У чувеној књизи оца Родиона Петроградског „Људи и демони“ дато је тумачење феномена Баба Ванге:„У Бугарској су својевремено биле познате способности бабе Ванге – слепе пророчице, која је недавно умрла. Бескрајна река људи различитих година и образовања текла је према њој да сазна своју будућност, своју судбину. И сви се без разлике враћају запањени предсказањима чаробнице. Каквим је моћима она вршила своја предсказања? Где се крије извор њене видовитости?
Послушајмо најпре шта она сама говори о своме дару. На питање своје нећаке, философа Красимире Стојанове: „Имаш ли осећај да је твој дар програмиран од стране виших сила?” Ванга је одговорила: „Да”.
– Како их опажаш?
– Најчешће им чујем глас.
– Јеси ли их видела?
– Да. Прозирне фигуре, попут људских одраза у води.
– На чију жељу, на њихову или твоју се остварује контакт?
– Обично на њихову жељу, иако ја могу да их дозовем.
Даље наводимо занимљиво сведочанство Вангине нећаке о узроцима способности њене прозорљиве тетке. „Било ми је 16 година када је једном у нашој кући у Петричу, Ванга почела да разговара са мном… само што то није био њен глас. Имала сам утисак да то не говори она својим устима, већ неки други човек. Речи које сам чула нису имале никакве везе са оним о чему смо пре тога разговарале. Као да се неко непознато лице умешало у наш разговор. Чула сам: ‘ето, ми смо те видели’ – а потом је уследио потпуни извештај о томе шта сам радила тога дана пре тог тренутка. Просто сам се скаменила од ужаса. У кући смо биле само нас две.
После кратке паузе, Ванга је уздахнула и рекла: ‘Ох, оставиле су ме силе’ и поново се вратила нашем претходном разговору. Питала сам је зашто је наједном почела да описује мој дан, али она је одговорила да ништа није описивала, већ да је понављала оно што је чула. Затим је уздахнула: ‘Ох, то су силе, мале силе које су увек поред мене. Али има и великих које њима командују. Када оне одлуче да проговоре мојим устима буде ми лоше, те после тога цео дан не могу да дођем к себи.”
А ево шта пишу рођаци бабе Ванге о крају у којем живи пророчица: „Ванга годинама није напуштала то место. Не могу да схватим шта је тамо држи. Али она познаје и воли тај крај. На мене лично све ту делује мучно”. Слично говоре и други људи, али Ванга је стално понављала да само ту чује гласове који је посвећују у многе ствари. По мишљењу врачариног нећака, ту је био храм паганског бога Хорса чија је статуа закопана на том месту. С православног гледишта феномен Ванге може бити објашњен на следећи начин. Ванги се још, док је могла да види, неколико пута јављао демон у облику коњаника у ступао с њом у контакт. Девојка се радо упустила у ту везу, брзоплето се окренувши према новој појави. После тога, доспевши у загонетни ураган, она је ослепела, и појавила јој се моћ видовитости. Слепа чаробница је стално била окружена демонима који су сконцентрисани на месту древног паганског храма где су им се приносиле жртве.
Тачност наше оцене феномена Ванге потврђује чињеница да се према подацима научника остваривало само 70% њених предсказања. То очигледно говори о њиховом демонском карактеру, јер пророчанство Божије не може да се не испуни, а демони могу само да нагађају.
Слично феномену бабе Ванге пали духови могу да изазову исте такве пророчке способности и код других људи који су добровољно ступили у везу с њима и добили од њих те за себе и за друге погубне натприродне способности.“
Чувајмо се да нас ко не превари!
СЛУЧАЈ ВЛАДИКЕ НАТАНАИЛА
Чувени руски сектолог Александра Дворкин, у својој књизи о Светој Гори пише следеће:„Мислим да нема „бивших атонских монаха“. Ако је човек живео у атонском манастиру, и ако је тамо примио постриг, он увек остаје Светогорац, било да служи у Солуну, као Свети Григорије Палама, или у далекој Русији, као преподобни Максим Грк, или у Молдавији, као преподобни Пајсије Величковски, или у Бугарској, као јунак ове моје приче, митрполит неврокопски Натанаил. То је човек строгог монашког живота, аскета, подвижник, пастир који воли своје овце и спреман је да душу положи за њих. Без обзира на свој високи чин, он је простосрдачан човек, спреман да и физички послужи ближњем. Никад нећу заборавити како ми је пружио свој жезал да га чувам, а он се пењао уз једно брдо да узбере лековито биље за мој бронхитис.
У епархији владике Натанила живела је својевремено баба Ванга, за коју многи сматрају да је православна и да је имала благослов архијереја за свој рад. Таквим људима посвећујем ову причу.
Једном су владики Натанаилу дошли „посланици“ баба Ванге која је, непосредно пред смрт, молила да он дође до ње. Ванга је рекла да јој је неопходна владикина помоћ и савет и да га најпонизније моли да је посети. Владика је, верујући да она можда жели да се покаје и исповеди, обећао да ће да дође. То је сасвим природан поступак пастира, који жели да се спасе свака душа из његовог стада.
Када је владика после неколико дана дошао и ушао у собу баба Ванге, у рукама је имао крст са делићем Часног и Животворног Крста Господњег. У соби је било много народа. Ванга је седела у дну собе, нешто је гатала и мрмљала, и није могла да чује придошлицу који је тихо ушао у собу. У сваком случају није могла да зна ко је дошао. Одједном, прекинула је да гата, и ниским, промуклим гласом, који се сасвим изменио, са напором је изговорила:„Овде је неко дошао. Нека одмах баци ОНО на патос!“ Бабу су питали:„Које ОНО?“ И она је доживела прави нервни слом:“ОНО! ОНО што држи у рукама! ОНО ми не да да причам! Од ОНОГА ништа не могу да видим! Нећу ОНО у кући!„ Баба је викала, ударал ногама и тресла се. Владика се окренуо, изашао, сео у кола и отишао.“
Никад, али никад, не идимо код врачара и гатара. Њихова превара је увек демонска, и увек нам је душа угрожена ако на њихов пут станемо. Верујмо Богу и биће нам доста – јер је Бог Отац и Спаситељ.