Иако повод није смешан, канадски премијер Џастин Трудо ипак је пронашао начин да он сам буде извор смеха по начину на који се понео у датој ситуацији.
Говорим о поруци коју је Трудо поделио на Твитеру о несталим и убијеним домородачким женама и девојкама: као што сам рекао, повод није нимало смешан већ је пре разлог за молитву и дубоку саосећајност. Оно што, међутим, заиста јесте смешно јесте то што је Трудо успео да ову веома озбиљну тему одведе у подручје апсурда покушавајући да се додвори LGBT покрету тако што је и такве особе поменуо у својој поруци, и то на врло необичан начин. Осим жена и девојака, одлучио је да помене и „2SLGBTQQIA+ особе“…
Ко су сад „2SLGBTQQIA+ особе“, питате се ви. Па, нисте само ви збуњени. Реч је о још необичнијој верзији већ необичног (да не помињем глупог и снисходљивог) акронима. Како је једна позната личност приметила на Твитеру, чини се као да сада можеш да направиш нови сексуални идентитет тако што главом нешто лупнеш на тастатури. Медији су се брзо прикључили овој рунди исмевања којом је Трудо почашћен због оваквог улизивања.
А ево шта је Трудо учинио: на почетак донекле „традиционалнијег“ (ако овде можемо употребити ту реч) акроним „LGBTQQIA+“ додао је „2S“. Према сајту lgbtqhealth.ca, 2S се односи на појединце са „два духа“ (two-spirit), који су дефинисани као „особа (или особе) која се идентификује као да у себи има и мушки и женски дух“. Термин је настао 1990. године, наводно зато да би описао јединствену родно/полну перспективу која постоји у одређеним староседилачким или индијанским народима. Трудо је покушао да направи своју верзију поруке с „два духа“, покушавајући да се истовремено додвори и домородачким народима и оној гомили која себе назива различитим словима, као да их извлаче из супе с резанцима у облику слова.
Наравно, појам „два духа“ који су присвојили сексуални револуционари и даље је предмет расправе. Неки виде то као облик увредљивог „присвајања културе“; док други истичу да постоји антрополошка грешка у сагледавању племенских церемонијалних и језичких концепата кроз призму сексуалног либерализма од шездесетих година прошлог века наовамо.
Што се нас тиче, тој мешавини можемо додати још једну критику. Поготово због тога што велики део претходнице LGBT покрета у данашње време (посебно они означени словом „Т“) представљају покушај да се постојање жена и девојака у потпуности избрише; осим тога, рекли бисмо да је изузетно изопачено што се данас толика пажња посвећује проблему насиља над женама и девојкама, а истовремено се подилази покрету који на више начина подрива безбедност управо жена и девојака.
У сваком случају, Трудо је и даље предмет ругања и исмевања на интернету, а рекло би се да је то и заслужио. Сад мора да поједе своје речи; штета за њега што је залогај тако велик.