Током интервјуа за Еј-Би-Си њуз, Камала Харис изнела је нетачне тврдње сугеришући да државни пролајф закони угрожавају живот жена. Она је навела да је због ових закона трудницама које су доживеле спонтани побачај и друге хитне случајеве ускраћена здравствена нега.
Харисова је поделила причу о жени која је наводно доживела спонтани побачај и којој је ускраћена помоћ у ургентном центру због државне забране абортуса, не наводећи детаље случаја нити у којој држави се то наводно десило. Тврдила је да је жени одобрена нега тек када је добила сепсу. Харисова је искористила ову анегдоту како би нагласила патњу у реалном времену узроковану пролајф законима и предложила федерални закон који би приморао државе да легализују абортус на захтев.
Супротно ономе што она тврди, закони који штите право нерођених беба на живот не забрањују медицинску негу у случају спонтаног побачаја нити медицинске третмане како би се спасао живот трудница, као што је случај с ванматеричном трудноћом. Др Пети Гибинк, пролајф лекар из Јужне Дакоте, појаснила је да лекари у пролајф државама нису кажњени када је у питању чување живота мајке. Институт Шарлот Лозијер такође је спровео истраживање и закључио да државни пролајф закони штите и мајку и бебу.
Неколико лекара оптужило је заговорнике абортуса, попут Харисове, да дају приоритет својој агенди за абортус у односу на животе жена и беба. Примера ради, на суђењу на Малти, једна жена је тврдила да су јој лекари угрозили живот одбијањем да изврше абортус. Лекари су, међутим, сведочили да није било опасности по њен живот, истичући да на Малти ниједна мајка није преминула због компликација у трудноћи.
На крају, тврдње Камале Харис о томе да пролајф закони пренебрегавају здравље и безбедност жена оповргли су многи медицински стручњаци и истраживачи и своје ставове поткрепили бројним примерима из праксе.