У Калифорнији, једна болница и лекари запослени у њој тужени су због тога што су извршили двоструку мастектомију (уклањање обе дојке) на девојчици од 13 година која је веровала да је дечак. Тужиља, за потребе случаја названа Лејла Џејн, наводно је била подвргнута ономе што њен адвокат Чарлс ЛиМандри описује као „идеолошко медицинско злостављање вођено жељом за профитом“. Све се то одиграло у облику преписивања девојчици блокатора пубертета, хормона супротног пола и на крају неповратне хируршке интервенције уклањања дојки када је имала само 13 година. Џејн, која сада има 18 година, у међувремену се вратила да живи у биолошком полу и признаје да је било погрешно што се осећала као трансродна. Таква осећања јавила су јој са 11 година под утицајем интернета.
Упркос томе што су у почетку три лекара рекла да је премлада за хормоне супротног пола, Џејн је на крају одобрено да се подвргне овом проблематичном медицинском режиму. Лекари су наставили с блокаторима пубертета и хормонима, и после шест месеци урадили и двоструку мастектомију. Ова животна промена омогућена је након само једог разговора с психологом, Сузан Вотсон, у трајању од 75 минута. Пластични хирург, др Вини Тонг, одлучио је у року од само 30 минута да се Џејнине груди могу уклонити.
У тужби се наводи да су оптужени занемарили своју професионалну дужност пропустивши да истраже психолошке окидаче иза Џејнине тврдње да је трансродна. Тужиочев тим тврди да су лекари добровољно прихватили Џејнину самодијагнозу уместо да истраже очигледне проблеме с менталним здрављем који су је мучили. Они тврде да је таква одлука, која практично значи да је девојчици од 13 година допуштено да сама себи препише лечење, незапамћена у медицинској професији. У међувремену, психолог Дорин Самелсон, која није именована као оптужена, рекла је Џејн и њеним родитељима да је премлада да би узимала блокаторе пубертета или хормоне супротног пола.
Џејн, чије је право име Кајла Лавдал, од тада је кренула путем „детранзиције“, тј. идентификује се као женско. Тренутно иде на психотерапију за проблеме менталног здравља као што је социјални анксиозни поремећај. Овакав вид лечења је, како се наводи у тужби, требало понудити девојци уместо драстичних и иреверзибилних поступака. Неколико студија указује на то да већина младих особа с родном дисфоријом на крају прихвати пол у ком су рођене. Друга истраживања показују да се особе које се упусте у хемијску или хируршку транзицију често боре с проблемима менталног здравља и имају већу стопу самоубистава.
Џејн тражи одштету за претрпљени бол и патњу, покривање даљих медицинских трошкова и трошкова тужбе. Хармит Дилон, извршни директор Центра за америчку слободу, који такође заступа Џејн, критиковао је Кајзера због бављења „лудилом“ и због тога што су прихватили „идеологију освешћености уместо медицински прихваћених стандарда неге“. Џејнин случај, нажалост, није јединствен; сличну тужбу поднела је Клои Коул, која је исту процедуру прошла са само 15 година. Овај узнемирујући тренд треба све да нас разбуди и подсети колико је неопходно заштитити малолетнике од неповратних поступака који могу имати доживотне последице.