Last updated on January 14th, 2021 at 09:10 am
ОСНОВНА ТЕЗА
Књига научнице – социолога Габријеле Kуби ,,Глобална сексуална револуција. Уништење слободе у име слободе“ има петнаест поглавља. Она у њој, снагом аргумената, разобличава лажну бригу родних идеолога и сексолога за човека, нарочито за младе, јер они, под маском слободе, равноправности, различитости, полног здравља, поткопавају темељне друштвене вредности, градећи културу смрти, разарањем хетеросексуалног брака, полном дезоријентацијом младих и омасовљењем абортуса.
Основна теза Габријеле Куби гласи: ,,Данашња сексуална слобода води ка поробљавању човека сексуалном нагону и до хаотичних друштвених односа. Ми живимо у времену тоталитарне културне револуције, која има за циљ разарање породице као ћелије друштва, укидање моногамије, легализовање хомосексуалног покрета и наметање изопачених сексуалних вредности деци.“
ПРОТИВ НОРМАТИВНОСТИ
Габријела Куби истиче: ,,Норме које регулишу друштво, како се човек опходи са снагом сексуалне моћи, припадају „оперативном систему“ друштава и стога су веома снажне, заштићене законима и обичајима. Јединствена европска култура дугује свој просперитет строгим сексуалним нормама, односно моногамији, која се крије у брачној заједници мушкарца и жене. Тако је постављен темељ породице. То је била огромна револуција у паганском свету, коју је донео етички монотеизам: постоји само један Бог, Бог је добар и захтева од људи да поштују Његове заповести. Моје књиге показују шта се дешава када се покушају прекршити закони сексуалних норми. Тада, наиме, долази до социјалне револуције, до тоталног колапса вредности. Мени су се очи отвориле после читања књиге енглеског антрополога Aнвинa са насловом „Секс и култура“ штампане 1934. у Оксфорду. Он је проучавањем различитих култура приметио да висока култура постоји само са високим моралом. Када друштво напусти своје дефиниције сексуалних норми, након само неколико генерација напушта светску историјску позорницу. Демографска промена епохе – сазнање да европско становништво стари, јер се рађа премало деце, а становништво постаје све старије – потврђује тезе Џозефа Анвина. Покушала сам да пратим историјску идеју корена ове појаве све до Француске револуције. Енгелс је 1846. године у својој књизи „Порекло породице, приватне својине и државе“ написао: „Прва класна опозиција која се појављује у историји поклапа се са развојем антагонизма између мушкарца и жене у моногамној брачној заједници, а прва класна угњетавања са женским полом од стране мушкараца“. Он је као прво тражио укидање породице, као друго исту врсту интеграција мушкараца и жена у процесу рада, а као треће државно обданиште. До пре неколико деценија у западним друштвима било је јасно да је овакав став комунистичка колективизација, програм који је уништио хришћански систем вредности, а тиме и брак, породицу и веру. Данас се овај програм управо спроводи од стране водећих међународних организација и многих влада у западном свету. Сексуализација људи је одлучујући инструмент. То је знао и оснивач „секс – пол“ покрета у Вајмарској републици, Вилхелм Рајх, ученик Сигмунда Фројда, чије су књиге извршиле јак утицај на Западу у побуни 1968. Он је знао да ће се цивилно друштво довести до слома када буде укинута „сексуална репресија“, поготово код омладине, и када почне да се пропагира отворена сексуална слобода. У стварности таква слобода води ка поробљавању човека сексуалном нагону и хаотичним друштвеним условима. Почетком 21. века покрет је нагло радикализован и он наставља да се промовише под маском слогана „Gender – Mainstreaming“ (родна равноправност). Нови термин „Gender“ (род), за који једва да неко зна, пробио је лед на светској конференцији УН о женама 1995, са циљем да пренесе следеће поруке: аутономна особа може сама да изабере свој пол и своју сексуалну оријентацију; не постоје два супротна пола него више, чији се идентитет одређује по њеној сексуалној оријентацији, ако је неко педер, лезбејка, бисексуална или трансродна особа. Главни идеолог покрета је америчка филозофкиња, заклета лезбејка, Џудит Батлер, која је 1990. објавила књигу „Субверзија идентитета“ (Subversion of Identity). Њу сва елита света носи на рукама, засипајући је наградама. У септембру 2012. добила је награду „Теодор В. Адорно“ (Theodor W. Adorno), дотирану са 50.000 евра.“(1)
Тако се награђује глобалистичка лаж.
ЏОГЏАКАРТА ТОТАЛИТАРИЗАМ
Глобалистичка врхушка користи овај покрет ради својих циљева. Габријела Куби каже: „Да овај пут води у нови тоталитаризам показује „Yogyakarta Principles“, документ припремљен од познатих стручњака за људска права, који се спроводи без легитимитета, са дозволом и ауторитетом УН. Овај документ представља тоталитарни дух савремене културне револуције. На питање зашто међународне организације и моћне америчке фондације, попут Рокфелера и Бил Гејтса, дају подршку интернационалним, хомосексуалним и феминистичким организацијама, дајући им могућност да утичу на глобалну политику, тешко је одговорити. У сваком случају, оне могу бити искоришћене за интересе америчке либералне елите у сфери глобалног смањења становништва.“
То је то – „златна милијарда“.
Али, не смемо се препустити тријумфу лажи и зла.