РАНА СЕКСУАЛИЗАЦИЈА ДЕЦЕ
Највећа опасност по Габријели Куби, писцу „Глобалне сексуалне револуције“, је рана сексуализација деце: „Сексуално образовање говори да је дете од детињства сексуално биће и да има право на сексуално задовољство. Одрасли треба да му помогну да открије тело као орган задовољства. Конкретно, то значи да се деца у вртићу охрабрују да мастурбирају или да се „играју доктора“, наравно, не у сваком вртићу, али то је стратегија. Већ са девет година у школама почиње обавезна сексуална настава, где се деца спремају за „први пут“, да практикују коришћење кондома и пластичних пениса, док је хомосексуалност нормална појава. То је државни програм, којим у Немачкој руководи државна установа – Савезна централа за здравствено образовање.
Овај правац истовремено подржава и Светска здравствена организација. То је несхатљиво, јер рана сексуалност штети деци и омладини, доводи до раних трудноћа и абортуса, доприноси брзом ширењу полно преносивих болести и оставља дубоке емотивне ожиљке, који утичу на способност везивања, веома важан сегмент за брак и породицу. Шокантно је да је сексуално злостављање масовна појава у друштву и да има све више починилаца и међу децом. Стално се прича да дете има право на сексуалност. Ипак, истина је следећа: дете има право на бригу својих родитеља да би оно и даље остало дете и могло да безбрижно учи и да се игра. Они који раде у образовном систему треба да буду опрезни на утицај који у тој области врши „International Planned Partnerhood“ (IPPF), глобална организација с огромним финансијским средствима, која промовише абортус и рану сексуалност код младих. Они се прикривају иза на први поглед безопасног посла – „услуга у области репродуктивног здравља“ (reproductive health services). Сексуални педагози, који желе да и „назадне“ источноевропске државе увере у предности новог, квалитетног образовног система, често се прерушавају у научне стручњаке, иако се ради о активистима глобалне револуције.“
Не научници – они су превратници.
ОПАСНОСТИ ПОРНОГРАФИЈЕ
Велику опасност представља и порнографија: „Порнографија је бизнис који се мери милијардама. Од њеног пуштања у јавност раних седамдестих, она се експлозивно проширила. Тридесет пет одсто свих преузимања на интернету је порнографија, а најбрже расте тржиште са дечјим порнографским садржајем. Спекулише се да се ради о око два милиона деце, која се нуде на интернету или су приказана у сексуалном насиљу. То је језиво! Порнографија је постала сасвим нормална за тинејџере. Али, шта се овде дешава? То је крајње понижење не само жртве, већ и починилаца и гледалаца. Како бисте се ви осећали када би ваша рођена сестра или брат у јавности били изложени сексуалном понижавању и насиљу? Лоша ствар је то што је порнографија заразна, не мање од дроге. Њени конзументи уништавају све моралне препреке и притом уништавају своје људске односе. ЕУ води веома успешну кампању против пушења, значи против отровних материјала који тело чине болесним. Зашто не води кампању против духовног отрова – порнографије? Овај отров нас чини болеснима и уништава људску способност за љубав.“
А ми се и даље трујемо.
ОДБРАНА ПРИРОДНЕ ПОРОДИЦЕ
Габријела Куби сматра да је једина нада за човечанство одбрана природне породице: „Године 1948. нације разорене ратним вихором у Другом светском рату доносе Универзалну декларацију о људским правима. Она гласи: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту од стране друштва и државе“ (чл.16.). Породица ствара, економским језиком, „хумани капитал“. Брак између мушкарца и жене најчешће се остварује рађањем деце, а родитељи имају обавезу да своју децу васпитају ефикасно и стабилно за цело друштво. Та обавеза се испуњава из љубави и због њих (деце) они су спремни на жртве. Као што сваки човек зна, а то су потврдиле и многе студије, породица је место за одрастање деце. Анкете стално показују да млади људи жуде за верношћу и породицом. Морамо да им дамо смернице и да их тако образујемо да они ту жудњу могу да задовоље. Моногамија је породична потреба, дакле, сексуална верност између супружника. Ако се моногамија као морални правац напусти, чак и свесно уништи, породица ће бити разорена. Требало би још напоменути да се породицама, чак и у богатој земљи као што је Немачка, постепено одузима материјална егзистенцијална база, те породице са троје и више деце постају фактор сиромаштва. Један од разлога је да оне морају да финансирају пензиони фонд све већег броја усамљеног становништва, који никада нису ни један евро потрошили за одгајање деце. Одлучујући допринос у борби за човечанство даје сваки појединац, уколико он тако живи да му је породица приоритет, а то значи да буде веран свом супружнику. Истовремено, сваки мушкарац и жена стварају на тај начин најбоље услове за срећан живот. Што се мене тиче, своју наду црпим из вере да су природа и Бог, творац неба и земље, јачи од људске бахатости.“
Бог ће помоћи, ако има коме, говорио је патријарх Павле.