Расте мотивација и деца уче брже и ефикасније. Свако дете је различито и на себи својствен начин учи о свету око себе. Када схватимо како наш ум функционише и када знамо да постоје различити стилови учења у зависности од начина на који размишљамо, можемо се решити ових проблема.
Постоје три основна стила учења путем којих можете да решите проблеме у учењу код детета: визуелни, аудитивни и кинестетички.
Како да препознате да ли је ваше дете визуелни, аудитивни или кинестетички тип ученика?
ВИЗУЕЛНИ типови размишљају примарно у сликама. Они стварност доживљавају првенствено путем чула вида. Све ће пажљиво посматрати и памтиће оно што су видели. Запажају говор тела и изразе лица. Брзо причају и пријатељи им често говоре да успоре. Гестикулација се одвија у пределу груди. Важно им је како изгледају.
АУДИТИВНИ типови размишљају примарно у звуковима, обраћају пажњу на њих или чују неки глас изнутра. Они стварност доживљавају углавном уз помоћ чула слуха. Воле музику и воле да праве буку. Они воле да причају са својим пријатељима и радије ће позвати пријатеље, него им писати поруке. Говоре полако зато што им је потребно време да изаберу праве речи јер су им речи важне. Њима је најлакше у нашем образовном систему.
КИНЕСТЕТИЧКИ типови размишљају примарно користећи осећања. Они су свесни својих осећања и телесних сензација. Могу бити врло активни. Уживају у спорту. Седење им тешко пада. Они најспорије обрађују информације и потребно им је пуно времена да дају одговор. Уколико им дате довољно времена и не пожурујете их, њихови одговори могу бити јако добри. Често не гледају саговорника у очи, па наставници могу да помисле да су несигурни. Њима је најтеже у нашем образовном систему.
На који начин сваки од ових типова најефикасније и најбрже учи?
ВИЗУЕЛНИ типови уче гледајући. Најбоље уче помоћу слика, боја, дијаграма, графикона, цртежа, филмова. Допада им се учење помоћу мапа ума. Било би добро и да хватају белешке на часу – лакше ће запамтити оно што су прочитали, него оно што су чули. Боље памте уколико подвлаче текст користећи више боја. Њима не треба пуно објашњавати, не воле детаље – довољно је да им покажете слику и да одговарате на њихова питања. Уколико им превише објашњавате док им приказујете слике, пажња ће им бити подељена и неће добро разумети. Користан савет за њих би био да мало размисле (изброје до 3) пре него што дају одговор.
АУДИТИВНИ типови најбоље уче слушајући, изговарајући речи наглас или у себи. Боље ће запамтити оно што људи говоре или оно што су чули, него оно што су прочитали. Воле да уче са пријатељима. Може им пријати и музика у току учења (музика за Моцартов ефекат). Могу да прочитају белешке и сниме их на телефону. Користан савет за њих би био да што више посећују предавања.
КИНЕСТЕТИЧКИ типови уче пролазећи кроз искуство, практичан рад. Најбоље би било да сами осмисле и нацртају слике, мапе ума. Допада им се интерактивно учење преко компјутера. Понекад им прија и шетња током учења. Кретање им помаже да буду у фокусу, да одрже пажњу. Користан савет за њих би био да уче у краћим интервалима и да чешће праве паузе – на сваких двадесет до тридесет минута.
Већина мале деце, ученика основне, па чак и средње школе најбоље учи када су ангажовани, у покрету.