Пре две године писали смо о привременом извештају докторке Кас који је објавила британска Национална здравствена служба, у ком је педијатар др Хилари Кас оценила Тавистоков ГИДС (службу за развој џендер идентитета), једину џендер клинику у Великој Британији, као „неодговарајућу”, што је најнижа могућа оцена. Коначан извештај најзад је објављен овог априла и веома је широког обухвата, с обзиром на то да је др Кас прегледала све расположиве доказе на којима је заснована такозвана џендер медицина. Још једно питање које је покушала да одговори јесте зашто је протеклих година дошло до експоненцијалног пораста родне дисфорије код деце и тинејџера, при чему су девојчице много заступљеније међу пацијентима.
Др Кас је закључила да су деца „изневерена” јер џендер третмани који су им пружени нису засновани на добрим истраживањима, и навела да је читава дебата обележена „токсичношћу” јер се професионалци уздржавају од отвореног разговора о својим ставовима због страха да ће их „назвати трансфобима ако заузму опрезнији приступ” или да ће бити оптужени за спровођење „репарационе терапије.” Подсећамо, ова истрага је покренута након што је неколико узбуњивача изразило забринутост због тога што се пацијенти упућују на „убрзани поступак” и „пожурују се” како би што пре отпочели џендер афирмативне третмане у ГИДС-у.
У предговору извештаја, др Кас се обраћа младима: „Била сам разочарана недостатком доказа о дугорочном утицају узимања хормона од раног узраста; истраживања су нас све изневерила, а највише вас. Реалност је да немамо добре доказе о дугорочним исходима интервенција за тегобе везане за џендер”.
ГИДС је коначно затворен прошле недеље, а након тога су у Лондону и Ливерпулу отворене регионалне привремене службе за џендер пацијенте. Међутим, у коначном извештају, др Кас каже да будуће клинике не би требало да имају реч „џендер” у свом имену. Било би боље да „престанемо да те службе назвивамо џендер службама јер младе људе не дефинише само њихов џендер идентитет.” Она сматра да би будуће клинике требало да понуде већи спектар интервенција, а не само да се држе „сужене визије” усредсређене на џендер.
Ефекат застрашивања у друштву – страх да ће бити „отказани” или означени као „трансфоб” уколико изнесете икакву забринутост или зебњу – довео је до наношења неповратних последица стотинама деце којима је речено да је сама чињеница да преиспитују свој родни идентитет, што је „нормалан процес” у адолесценцији према речима др Кас, заправо знак трансродности и захтева хормоналне и друге медицинске третмане. Она је такође поменула забринутост због „дијагностичког засењивања”, тј. многих случајева када су друга здравствена стања пацијената превиђана, а акценат стављан искључиво на то што пацијент преиспитује свој родни идентитет.
Млади људи који се упућују на клинике требало би да добију „холистичку процену”, укључујући и скрининг на неуроразвојна стања с обзиром на то да је утврђено да многи џендер пацијенти имају аутизам, опсесивно-компулсивни поремећај, анксиозност и друге проблеме с менталним здрављем.
Ранија истраживања др Кас довела су до тога да је Национална здравствена служба престала да преписује блокаторе пубертета деци осим оној која су део клиничких испитивања, а овај нови извештај препоручује да се примени „изузетан опрез” пре него што се такви третмани препишу деци млађој од 18 година јер треба да постоји „засебан пут” медицинске неге за лица која тек треба да уђу у пубертет. Када је коначни извештај објављен, британска влада је брзо реаговала, а министарка за жртве и заштиту Лора Фарис рекла је да ће доћи до „фундаменталне промене правца” у џендер медицини.
Један дугачак одељак извештаја истражује узроке који се односе на пораст броја упута за ГИДС. „Посреди је друштвени експеримент – ми још не знамо шта ће то значити за генерацију која сада излази из пубертета – шта је било добро, а шта лоше”, каже она.
„Биологија се није променила у последњих неколико година тако да не можемо рећи да се ту ишта променило… Морамо врло озбиљно да размишљамо о утицају друштвених медија, не само у смислу инфлуенсера, већ и о томе како на младе утиче то што много сати проводе на друштвеним мрежама”, истакла је др Кас.
Она је такође нагласила опасност од стварања раздора између деце и њихових родитеља и необавештавања родитеља о питањима родног идентитета код њихове деце: „Некима је речено да их родитељи неће разумети тако да морају активно да се одвоје од родитеља или да се удаље од њих; сви докази показују да је подршка породице заиста кључна за добробит људи.”
Др Кас је рекла да је такође желела да утврди колико је деце повређено хормонским третманима, али да је у томе спречена. Наиме, она је желела да истражи исходе 9.000 бивших пацијената ГИДС-а који су прешли на клинике за одрасле, међутим све осим једне клинике одбиле су да контактирају своје бивше пацијенте. „Мислим да је то координисано. Чини ми се да је иза тога идеологија. Није било суштинског разлога за то. Тако да заиста могу да закључим да се то десило само зато што они не мисле да треба покушати и анализирати те податке”, рекла је она.
Према званичној интернет страници, „циљ извештаја докторке Кас јесте да обезбеди да деца и млади људи који преиспитују свој родни идентитет или доживљавају родну дисфорију, и којима је потребна подршка Националне здравствене службе, добију висок стандард неге који задовољава њихове потребе и који је безбедан, холистички и делотворан.”