Кад год говорим о родној идеологији, често ми кажу да претерујем када кажем да џендер активисти желе да деци наметну своју идеологију. Трансродни активисти, кажу ми људи, само желе да помогну тинејџерима који се боре са својим родним идентитетом и збуњеношћу. Стога закључују да тиме што тврдим да им је циљ да деци наметну своју идеологију или да је примене на њих, ја заправо подстичем нетрпељивост према тим особама. Волео бих да је заиста тако, али ако погледамо доказе, видећемо да је овде реч о чињеницама, а не о подстицању нетрпељивости.
Да бих вам показао колико је заправо џендер идеологија радикална, пренећу неколико савета које је 2016. године, на конференцији којој је присуствовало више од 400 људи, родитељима изнела др Дајен Еренсафт, развојни психолог и аутор књиге „Родно-креативно дете”. Она је један од главних промотера става да „род” детета треба одредити пажљивим посматрањем, приликом ког треба потврдити све што дете каже или уради – па тако, по њеном мишљењу, треба прихватити и веома рану транзицију (прелазак у други „род”, прим. прев.), уколико се то код детета јави. Др Еренсафт је веома утицајна личност у транс покрету и члан је управног одбора организације Gender Spectrum (Родни спектар), која се бави питањима рода и правима транс особа, а истовремено је и директор клинике за род у дечјој болници на Универзитету у Калифорнији (Сан Франциско).
Ако желите да сазнате шта је заиста циљ трансродног покрета, читаво предавање можете погледати ОВДЕ. Говорници отворено износе своју агенду и објашњавају начин на који придобијају срце и ум нове генерације, што доводи до вртоглавог скока броја младих који се идентификују као транс особе, као и младих који подржавају транс идеологију. Један говорник приказао је следећу илустрацију: једна мајка среће другу која гура колица и пита је да ли је дете девојчица или дечак, на шта ова одговара: „Не знам, још не уме да говори”. Притом то није приказао с намером да то буде шала.
Након презентације др Еренсафт, једна мајка је устала и питала који је најбољи начин „да објасним род детету од три, четири и пет година? Моја ћерка поставља доста питања о исказивању рода и о идентитету, а да ни сама не зна шта заправо пита, а ја не могу да нађем одговарајуће речи да о томе причам с њом… Да ли је оно дечак, да ли је оно девојчица, шта значи бити дечак, шта значи бити девојчица? Да ли зато што имају пенис? Да ли зато што имају вагину? Ја заиста не знам које речи да користим када јој говорим о роду…”
Одговор др Дајен Еренсафт јасно показује да џендер идеолози желе да деци наметну идеологију „родне флуидности”:
Прво, што се тиче питања је ли оно дечак и је ли оно девојчица, ја бих детету рекла не знамо – мораћемо да питамо. Дакле, то би био почетак, да кажемо да само та особа заиста зна (ког је рода, прим. прев.). Неке особе воле када их други то питају, а неке не воле. Рекла бих, знаш, неке особе мисле (јер до треће године дете већ учи) да ако имаш пенис, онда си дечак, а ако имаш вагину и стидницу, онда си девојчица. Али у ствари није тако. Уопште није тако. Ако си дечак, то значи да ти твој мозак говори Ја сам дечак. Ако си девојчица, то је зато што ти мозак говори да си девојчица. Неке девојчице воле да облаче хаљине, а неке воле да се облаче као Дарт Вејдер – то зависи од људи, али постоје људи овде где ми живимо који мисле да је једно од то двоје нешто што раде дечаци, а друго нешто што раде девојчице. Дакле, ту имате тренутак за учење. Са три године, деца већ познају своју културу. Сећате ли се да сам рекла да родна социјализација почиње с две године? Дакле, понекад морамо да десоцијализујемо те поруке новим порукама. Потом долази следећа ствар коју треба рећи: неки људи мисле да постоје само два рода. Али родова има много, много више – то је попут дуге. Ту су различите боје. А онда бих ту стала јер је то скоро превише речи за дете од три године.
Ето, својим речима је рекла: децу треба „десоцијализовати” од застарелих веровања, као што је то да мушкарци имају пенис, а жене вагину, или да постоје само два рода. Уместо тога, деци од само три године већ треба говорити да могу да буду шта год пожеле, без обзира на биолошку реалност. Кад та деца буду срела одрасле особе које још нису одбациле здрав разум, објасниће им се и појам трансфобије.
Ставови Еренсафтове не задржавају се само на деци узраста две-три године. Један отац је устао и поставио следеће питање: „Данас су људи разговарали о веома снажној поруци, а то је да треба да слушамо своје дете, да му пустимо да нам само каже. Занима ме постоје ли препоруке за децу која још нису проговорила, дакле за ону између једне и две године, неки предлози о томе како приступити темама о којима данас разговарамо?” Нимало изненађујуће, Еренсафтова је имала савет и кад је реч о деци која још не говоре:
Дакле, питање је шта је с децом између прве и друге године живота, која тек развијају говор или га још нису развила. Та деца су веома фокусирана на радње. Ту је веома важно опонашање, као и ослушкивање онога што она раде. Даћу вам један пример. Имам колегу који је трансродна особа и који има снимак себе када је имао годину дана – на рођењу му је додељен женски род – а на том снимку се види како чупа шналице из, у то време, „њене” косе, баца их на под и плаче. То је родна порука! А кад се то деси не једном, или два-три пута, то је родна порука.
Понекад деца у првој и другој години, кад почну да развијају језик, кажу „Ја дечак!” када им ви кажете девојчица. Те две речи: „Ја дечак.” То није пред-вербална порука, већ рана вербална порука. Понекад се јави тежња да кажемо, добро, душо, не, ти си девојчица, јер мале девојчице имају вагину, а ти имаш вагину и зато си девојчица. А онда, када мало порасту, чућете их како вам говоре: Зар ниси слушала шта ти говорим? Рекао сам ти да сам дечак с вагином. Али они то не могу рећи с годину-две, већ само могу да вам покажу тако што одаберу чиме желе да се играју, или покажу да им је непријатно због начина на који ви реагујете на њих и њихов род, или ако сте погрешили њихов род приликом обраћања детету.
Покушајте да уочите такве поступке, као што је скидање сукње. Био је један случај, мислим да је то било у специјалу Барбаре Волтерс, где је дете носило бодиће с нитнама између ногу и с годину дана би сâмо откопчало нитне како би направило хаљину, да би бодић падао као хаљина. Том детету је додељен мушки род на рођењу. А то је била пред-вербална порука о роду, а наша реакција на то не би требало да буде негирање таквог понашања већ треба да их пустимо и да видимо куда ће их то одвести. Дакле, то је моје мишљење о деци од једне и две године. Деца знају већ од друге године живота. Вероватно знају и пре тога, али су тада у пред-пред-вербалној фази.
Еренсафтова сматра да су ситуације у којима дете које направи сцену и извади шнале из косе, или дечак који откопчава бодић, или једноставно деца која се у игри претварају да су нешто друго – да су то све разлози због којих треба да верујете да ваше дете можда није оног „рода” који му је „додељен” на рођењу.
Упркос доказима који нам говоре да чак 80% деце која се заиста боре с родном дисфоријом на крају то прерасте, и упркос огромној опасности коју физичко и хемијско обогаљење представља за физичко и ментално здравље деце која се одлуче за „транзицију” у раном узрасту (што је већ довело и до појаве „детранзиције”), Еренсафтова саветује родитељима да обрате пажњу и да траже знаке који би им рекли да је њихово дете можда супротног „рода” – или било ког из палете различитих „родова”, од којих неки још нису именовани, а можда ни откривени.
Џендер идеолози су нарочито усмерени на младе јер с правом сматрају да је индоктринација успешнија у млађем добу. Чињеница је да стручњаци попут Еренсафтове учествују у изради нових наставних планова сексуалног образовања за школе, нових политика владе и нових друштвених одговора на џендер идеологију.
Она сматра да се њена идеологија може применити чак и на децу млађу од пет година, укључујући и „пред-вербалне” малишане, тј. оне који још нису проговорили. Већина родитеља није свесна онога што активисти попут Еренсафтове верују и чему подучавају друге, међутим изузетно је важно да схватите шта та идеологија подразумева, као и да сазнате да ли је већ успела да уђе у наставни план ваше локалне школе.
Транс активисти воде рат за срце и ум нове генерације. Не заваравајте се: то такође подразумева и вашу децу.
Џонатан ван Марен