Прошле године сам био један од говорника на Светском конгресу породица, који се одржао у Верони у Италији. По свему то је био највећи и најозбиљнији конгрес икада организован и највећи број светских критичких медија извештавало је из Вероне. Италија је прошле године објавила рат глобализму и неолиберализму, рат самом Ђаволу лично. Зато, није случајно што је толико страдала од короне. Није случајно, што су светски моћници пројекат короне населили на тле Италије. Важно им је да разоре, у овом тренутку, колевку европских породичних и конзервативних вредности. Као да их је Бог од прошле године припремао на страдање, да ојачају породицу и сакупе снаге да преживе страдалну будућност која их је чекала. Конгрес је делом организовала италијанска Влада, заједно са осталим невладиним породичним организацијама широм Италије. Читав свет био је прошле године у Италији, док су борци против породичних вредности који су дошли из целе Европе протестовали испред здања где се одржавао Конгрес. Дакле, тада, Италија је била цео свет, као и данас. Говорила су највећа светска имена, која већ годинама постављају темеље за свет у ком ће породица бити најважнија. Најзапаженији говор био је говор тадашњег вицепремијера Италије, Матеа Салвинија, који је у центар свог политичког програма ставио породицу и није марио за политичке последице својих дубоких уверења, али смо сведоци да их трпи данас. Његово излагање озбиљан је приступ свим модерним конзервативним трендовима у Европи. Поручио је да је борба за породицу борба за опстанак човечанства. Говорио је у име свих светских лидера који су схватили да је породица на удару и да нас чека још озбиљнији рат. Рат, који имамо данас.
Нешто пре Салвинија био је на реду мој говор пред више од 700 делегата из читавог света.
Обично ми говоримо на мањим сесијама Питао сам Брајана Брауна, председника Светског конгреса породица о чему се ради и од куда моје име тамо, он је одговорио – Ја не знам, Бог зна. Тада сам схватио. Нема то везе са мном. Него је време да свет чује истину. Истину о највећем спашавању једног народа у историји човечанства. Истину како је италијански народ спасио мој, а неправедно је то највеће човекољубиво дело остало запечаћено да ћути. Мој задатак је био да одем и поклоним се народу Италије у име српског народа, што сам и учинио. И рекао сам ту највећу истину, коју од 700 људи у сали њих 650 није знало. Поновићу овде само део, за оне који то не знају, јер је важно да знају, због заједничке будућности коју ћемо живети са свим европским народима.
Тајна која је скривана 100 година, пронађена је у приватној библиотеци, моје не само земљакиње, српкиње, Миле Михајловић, већ и моје суграђанке, јер смо рођени у истом граду у Србији, Зрењанину. Мила, живи и ради у Риму, као новинар на националној телевизији РАИ. Дакле, пронашла је оригинални документ, краљевске италијанске морнарице, коју су италијански војници посветили српској војсци. У том документу налазе се фотографије и детаљни описи, као докази спасавања српског народа. Са народом тада су евакуисани српска влада и краљ Александар. Краљевска војска, спасила српског краља. Због Милиног открића Влада Италије одлучила је да слави стогодишњицу од краја Великог рата.
Феноменалном акцијом италијанске морнарице 1915, где је употребљено 350 лађа за спасавaње, италијанска војска пребацилаје мој народ до обале спаса. На једном од тих бродова налазио се и мој прадеда Танасије Пејовић, који је касније погинуо на Солунском фронту. Ја, његов потомак, у Верони, поклонио сам се италијанском народу. У име српског народа, изражавам велику захвалност за најхуманији чин 20. века. То је највећа перспектива породице данас. Брига о другом човеку и жртва за ближњег.
У Србији постоји један обичај, везан за веру и традицију – крсна слава. Свака породица у Србији слави одређеног свеца, који је њен заштитиник. На тај дан окупља се шира фамилија и све је усмерено ка зближавању породице. Највећа слава код Срба, тј. највише Срба слави баш светог Николу као свог заштитиника, светитеља чије се мошти чувају у Барију у Италији, а пренете су из Мире Ликијске. Верујем да је италијанска војска баш зато слала лађе да би спасила српски народ, јер је свети Никола заштитиник путника и морепловаца. Нас штити исти светац, наше породице чува исто небо. Има још једна, невероватна повезаност. Чувени српски песник Лаза Костић, написао је најпознатију и по рими и строфи најсавршенију љубавну песму, икада написану на српском језику, Санта Марија Дела Салуте, названу по катедрали у Венецији. Ово су нераскидиве везе наша два народа. Историја, вера, култура и породица. И данас, везује нас рат за породицу и рат против неолиберализма обученог у корону.
Суштина је у томе да никада не смемо да заборавимо другог човека, а камоли читав народ који нам је пружио руку спаса. О Италијинима ово говори да су борбен, храбар и хришћански народ, а за Србе да су честити и да никада не заборављају своје пријатеље. Дубоко желим да Италија изађе јача из ове кризе, а мом народу само да буде оно што и јесте био вековима, слободарски, храбар и човекољубив.