На свечаности поводом 75. годишњице оснивања Уједињених нација, Међународна организација за породицу (IOF) доставила је следеће саопштење амбасадорима и њиховим мисијама у Њујорку.
UN@75: Време је да поново потврдимо вредност породице и живота
Када овогодишња Генерална скупштина постане део историје, неће бити запамћена по томе што је те године обележен 75. јубилеј УН, већ зато што је Генерална скупштина одржана као виртуелни догађај. Док глобална епидемија наставља да односи животе и разара привреде, људи се окрећу својим домовима за утеху и сигурност, што нас јасно подсећа на непроцењиву вредност живота и породице, која је најважнији стуб друштва, што потврђују и снажни гласови који су се чули у Уједињеним нацијама од самог оснивања.
Гласови за живот
Утемељена у неотуђивом и богомданом праву на живот, Повеља УН из 1945. године тежи да „поново потврди веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности” (преамбула), а тај циљ унапређен јекада је Универзална декларација о људским правима из 1948. потврдила„урођено достојанство” и„једнака и неотуђива права свих чланова људске породице” (преамбула), тврдећи да„Свако има право на живот, слободу и безбедност личности” (члан 3). УН је јасно одредила обухват тог права када је у Декларацији о правима детета из 1959.препознала да су „детету, због његове физичке и психичке незрелости, потребне посебна нега и заштита, укључујући и одговарајућу правну заштиту, пре као и после рођења” (преамбула).
Један од најусрднијих позива за заштиту нерођене деце чуо се 1985. године, када је сићушна часна сестра по имену Мајка Тереза упозорила Генералну скупштину на то да је „абортус постао највећа претња миру… [А]ко заиста желимо мир, … нећемо дозволити да се ни једно једино дете осети нежељено, невољено”.Позвала је да се тај „ужасни закон о убиству невиних, о уништењу живота, о уништењу Божјег присуства уклони из наше земље, из наше нације, из нашег народа, из наших породица”.Недуго потом, у преамбули Конвенције о правима детета из 1989. године, цитирајући Декларацију о правима детета, поновљена је потреба детета за посебном негом и правном заштитом и пре, и после рођења.
Године1994, Међународна конференција о становништву и развоју изјавила је:„Ни у ком случају абортус не треба промовисати као начин планирања породице” (став 8.25),а то је поновљено и на Четвртој светској конференцији о женама из 1995.(став 106-k). Скоро читав век касније, амерички председник Доналд Трамп изјавио је на Генералној скупштини2019. годинеда је „свако дете – рођено и нерођено – свети дар од Бога”,и да се Американци „никада неће уморити и престати да бране животе невиних…Глобалне бирократе немају права да нападају суверенитет нација које желе да заштите животе невиних.”
Гласови за породицу
Једнако јасни су и гласови у УН који истичу приоритет породице, као у члану 16 Универзалне декларације о људским правима, једином месту где се признаје нешто друго изван појединачних права, и где је препознато да породица „има право на заштиту државе и друштва” јер је„природна и основна ћелија друштва”.Варијације тог описа нашле су одјека у више од стотину националних устава и разних закључних докумената УН, а опис је од речи до речи поновљен у Конвенцији о правима особа са инвалидитетом из2006.(преамбула) и у два споразума из 1996. године,уМеђународном пакту о грађанским и политичким правима (члан23.1) и Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима, при чему је у овом другом наглашен ниво заштите на који ова природна и основна јединица има право: „Треба да буде пружена што шира заштита и помоћ породици” (Члан10.1).
Године 2004, на прослави 10. годишњице установљења Међународне године породице, генерални секретар Кофи Анан рекао је на Генералној скупштини:„Брига за добробит породице сеже у најраније дане Уједињених нација…Овај јубилеј је прилика да поново истакнемо значај и централни положај породице…Владе морају да учине више како би помогле породицама да се прилагоде и напредују…Не смемо заборавити да је породица кључни партнер у напорима да се остваре миленијумски циљеви развоја и многи други циљеви које је у протеклој деценији поставила међународна заједница”.Незаменљиву улогу породице у развоју истакао је и Његова екселенција Ифтекар Чодри из Бангладеша, који је приметио:„Остваривање сваког миленијумског циља развоја мора почети с породицом. Породица је главни инструмент друштвеног преображаја”.
У свом говору на истом догађају 2004. године, амерички представник Вејд Хорн објаснио је зашто је породица тако важна: „Кроз векове, политички филозофи, друштвени историчари, и грађанске и верске вође хвалили су породицу као основ друштвеног поретка, темељ нација и бастион цивилизације… Чињеница је да је породица универзална и незаменљива заједница, укорењена у људској природи и основа свих друштава у свим добима. Као колевка живота и љубави за сваку нову генерацију, породица је примарни извор личног идентитета, самопоштовања и подршке за децу. Она је такође прва и најважнија школа живота, јединствено прилагођена да децу учи интегритету, карактеру, моралности, одговорности, служби и мудрости… Најосновнија обавеза државе… јесте да поштује, брани и штити породицу као институцију”.
Кључну улогу породице истакла је и коалиција нација позната као Група пријатеља породице, која је 2015. године изјавила у Уједињеним нацијама:„Убеђени смо да одрживост заједница и друштава понајвише лежи у снази породице као основне јединице друштва и природног окружења за раст и добробит свих њених чланова, а нарочито деце. Ми препознајемо кључну улогу породице у остваривању циљева договорених на међународном нивоу и потврђујемо посвећеност унапређењу породица с циљем да се остваре циљеви одрживог развоја промовисањем породичне политике”.
Време је да поново потврдимо вредност породице и живота
Позивамо да основна начела, која су ови моћни гласови исказали, стоје као бедем одбране од свих супротстављених политика – којих и даље има превише – које се заговарају у Уједињеним нацијама. Виртуелном скупу држава чланица УН, заказаном за 21. септембар2020, којим ће се обележити 75. годишњица, званично је одређен слоган „Будућност коју желимо, УН које су нам потребне: поновно потврђивање заједничке посвећености мултикултурализму”.Препоручујемо да се слоган прошири како би обухватио и породицу: „Будућност коју желимо, УН које су нам потребне: поновно потврђивање заједничке посвећености животу и породици”. То би указало на посвећеност која ће обезбедити досад невиђени напредак у сваком другом важном циљу Уједињених нација.
Међународна организација за породицу
Центар за породицу и људска права
Међународна организација уједињених породица
Латиноамеричка алијанса за породицу
Институт за породичну политику, Јужноафричка Република
Породица на првом мету, Нови Зеланд
Фондација Novae Terrae, Италија
CitizenGo, Шпанија
Праве жене Канаде
Provive, Венецуела
Институт за породичну политику, Шпанија
Америчка породична асоцијација Њујорка
Аналичитчки центар FamilyPolicy.ru,Русија
Асоцијација америчких староседелаца за очинство и породицу