21.окотбра, у седамдесетој години живота, у Господу је уснуо протојереј Дмитриј Смирнов, почасни председавајући Патријаршијске синодалне комисије за породицу, материнство и детињство Руске православне цркве.
Дуго година је служио као свештеник при многим храмовима у Москви и Подмосковљу, али је био познат широм Русије и иностранства. Не само православни хришћани, већ и многи други људи искрено су га поштовали и волели.
Током година свог служења учинио је много на заштити људског живота и породице, очувању и оживљавању моралних и породичних вредности код Руса.
Од 2013. године отац Дмитриј је био на челу Патријаршијске комисије за породицу, заштиту материнства и детињства на функцији председавајућег. Ова тешка служба коју је обављао, не напуштајући пастирску бригу за своје парохијане, донела је важне и обилне плодове. Више пута је глас оца Димитрија и Комисије на чијем је челу помогао да се спрече законске одлуке које су опасне за породицу, да се јавне личности и политичари усмере ка стварној заштити деце и њихових родитеља.
Његов рад на пољу заштите породице и живота био је познат не само у Русији, већ и на међународном плану. Отац Дмитриј се више пута састајао са представницима страних пропородичних организација и активно учествовао у раду Светског конгреса породица.
Од августа 2020. године разрешен је места председавајућег Патријаршијске комисије за породицу из здравствених разлога, али је остао њен почасни председавајући. увек је био врло заинтересован за рад Комисије и подржавао га својим молитвама.
Отац Дмитриј је заиста знао значење фразе „тоталитарни режим“ – био је праунук Василија Смирнова, кога је НКВД стрељао 1938. године и сахранио у заједничку гробницу на стрелишту Бутово у близини Москве. 2000. године свештеника Василија Смирнова канонизовао је Свети Архијерејски Сабор Руске православне цркве као свештеномученика.
Дубоко жалимо за њиме и изражавамо искрено саучешће породици и пријатељима оца Дмитрија.
Отац Дмитриј је више пута говорио на Светском конгресу породица. Његов последњи – и веома важан – говор ове врсте са 13. Светског конгреса породица у Верони 2019. године, у целини објављујемо у наставку.
Нека то буде опроштајна реч оца Дмитрија свима нама, чији земаљски напори за заштиту породице и живота још увек нису завршени.
Драга браћо и сестре,
Нећу вас мучити са мојим ужасним енглеским. Говорићу руски. На нашем конгресу,више пута је речено:ако кућа нема темељ срушиће се. Темељ је основа зграде. Човечанство, свако друштво кроз историју, има своје темеље. То су природне, моралне норме које је Створитељ, Небески Отац, усадио у људску природу. Те норме имају врло специфично живо оличење – то је породица. И сваки народ на земљи и цело велико здање човечанства, почива на породици.
Можемо рећи да је читаво човечанство – породица. У Светом Писму пише: “Мушко и женско створи их.” Да Господ није желео постојање породице, не би створио Еву из Адамовог ребра. Ако се уклони и уништи породица – човечанство ће се срушити као кула од карата.
Ово је управо оно што многи неодговорни људи покушавају данас да ураде.
Покушавају да униште изграђено човечанство нападајући оно најважније – његове темељне стубове. Некада су ти стубови нападнути одвојено, некада истовремено,али је циљ напада исти: разорити породицу, што значи – убити човечанство. Ови су стубови: брак између мушкарца и жене и природна породица – то је једини важећи брак и једина важећа породица; поштовање људског живота од момента зачећа до природне смрти; природна права родитеља за подизање и образовање деце; и слобода вероисповести: сви су они нераскидиво повезани. Уништење било ког од њих – ових стубова – срушиће целу грађевину. Због тога, сви свесни и разумни људи имају моралну одговорност да удружено чувају породицу и све споменуте принципе. Свака држава, ако заиста брине о добробити својих грађана, позвана је да чува и брани ове темеље, укључујући и законодавство.
Важност ових темља препознале су све верске заједнице. Верске и јавне личности, научници и политичари би требало да их чувају. Ако тако радимо, ми само чувамо човечанство од тоталног уништења – самоуништења и разчовечења.
Али авај, у многим земљама света данас видимо другачији курс активности, које повремено достижу ниво директних покушаја да се сруше темљи друштва. У циљу овога, користе се политичке и законодавне полуге. У циљу овога, користе се радикалне тоталитарне идеологије, на силу наметнуте, као што су раније биле наметнуте идеологије Нацизма, Комунизма и сличне њима. Сви ови покрети засновани су на лажима. Немајући смисао, издају се за ”људска права”, која заправо уништавају људско постојање.
На нивоу међународних структура и домаћег законодавства, донети су закони који прихватају и подстичу ванбрачне заједнице, развод, абортус, родну идеологију, сурогат – материнство, све врсте сексуалног промискуитета, рушење ауторитета и улоге родитеља у породици.
У мојој Русији, такође се примећује утицај ових деструктвних потеза. Ако човечанство жели да преживи, мораће да врати породицу у центар свога постојања. На срећу, људи који се труде да заштите човечанство нису пасивни. Постоје врло добре организације у многим земљама светакоје се боре против абортуса и за заштиту живота нерођене деце.
Сачувати живот, сачувати брак, природну породицу борба је за истинска људска права, а против лажи и лудила, усађених кроз насиље и манипулацију. Каква су то људска права без живота и породице,кад без њих, неће постојати ни човек? Наши противници не виде једностване ствари. Превише је приче о тзв. људским правима.
Има ли свака личност право да једноставно живи на земљи време које му је одређено? Ако је тако, ко даје некоме право да изврши абортус? На основу чега се малој личности не даје прилика да живи?
Јел то демократски?
Постоји још једна област, којој, на жалост, није посвећено довољно пажње у свету, а потребно је. Реч је о заштити права родитеља да слободно, без неоправданог уплитања државе или других особа, васпитавају и образују своју децу. Заштита права и слобода родитеља у области васпитања и образовања.
Покушаји, уз разне изговоре, да се ограниче права родитеља, ограничавањем могућности да организују породичан живот по свом нахођењу, да васпитавају и образују своју децу, и да их морално обликују – то је ужасно зло.
У 20.веку, управо то су спроводили најбезљудскији тоталитарни режими. Ово се често ради под изговором заштите права детета, која се често тумаче произвољно и прешироко, супротстављајући им породично и родитељско право.
То такође доводи до урушавања породице и заједнице у целини. Права брига за истинска права и интересе деце захтева да, друштво и држава, брину о породици у првом плану, да ауторитет родитеља буде препознат и заштићен кроз родитељско право у области подизања и образовања своје деце. Да би дете заиста било заштићено, неопходно је,пре свега гарантовати и законски заштитити права његових родитеља.
Родитељи су они који би требало да доносе одлуке о њиховом образовању, да брину о њиховом моралном узрастању, да бирају начин образовања и породичног дисциплиновања. Нико нема право да учи децу нечему што је против вољи и веровању породице из које долази. Поновићу још једном – сваки покушај да се на силу, без сагласности родитеља, детету наметну разне радикалне идеологије усмерене против породице, против родитеља, против вере – то је карактеристичан облик најтоталитарнијих и најопаснијих режима у историји.
Држава би требало да поштује одлуке родитеља, да поштује права која су родитељима богомдана, а не да им диктира како да подижу и образују своју децу. Родитељи би требало да имају право да одлуче шта ће њихово дете да учи у школама. Родитељи би требало да имају право да слободно образују децу код куће, у облику наставе код куће, без обавезе да похађају државне или приватне школе, у којима се предају настране лекције из сексуалног образовања. Срамотно је да је образовање код куће и даље забрањено и прогоњено у неким земљама.
На пример, у Немачкој, такав закон је увео Адолф Хитлер, и користи се и дан-данас, овог пута кроз обавезно школовање, у циљу пропагирања либералне идеологије политички коректног мултикултурализма.
Право да изабере врсту образовања деце – укључујући образовање код куће -природно је и основно породично право, родитељско право: модерним речником речено, тоје основно људско право (Члан 16.3 Универзалне декларације о људским правима).
Убеђен сам да све здраве друштвене и политичке снаге морају да заштите права и слободу породице на пољу образовања, укључујући и право на образовање код куће.
Ништа мање нечувена је ситуација, опет под изговором заштите деце, када се породице једноставно разарају. Деца се одузимају од својих родитеља и то без реалне опасности по децу, са врло натегнутим претпоставкама.
Видимо како се ово дешава и у Европи и широм света. Ово је епидемија самоубиства. Када се ово дешава, деца уопште нису заштићена – она су често изложена много већим озбиљним опасностима него што би били суочени код својих кућа.
Све ово се дешава под наизглед веродостојним претпоставкама, као што су заштита жена и деце од насиља у породици и права на образовање. Авај, ово су само варљиве обланде за радикалне идеологије уперене против породице, деце, и основних моралних норми. Ове идеологије шире се нашим друштвима као малигни рак. Можда их још увек можемо зауставити…
С Божијом помоћи и удружени.
Помолимо се Господу у својим молитвама да у томе и успемо.
Хвала на пажњи!