ШТА ЈЕ ТРАНСХУМАНИЗАМ?
„Трансхуманизам” (од лат. trans – кроз, преко, иза и homo – човек), као нови научни термин, појавио се 1957. г. у радовима познатог научника Џулијана Хакслија, да би се 1962. појавила два рада, „The Prospect of Immortality” Роберта Етингера и „Immortality: physically, scientifically,now” Евана Купера, у којима се говорило о крионици, замрзавању људских тела. Управо је крионика поставила темеље имортализма (от лат. immortalitas – „бесмртност”), најважнијег правца трансхуманизма, који се бави проблемима достизања човекове биолошке бесмртности. Етингер је 1972. објавио ново дело, „Man into Superman: the startling potential of human evolution and how to be part of it”, у којем су показани „натчовечански” и еволуциони аспекти трансхуманизма. Те исте године у САД формирана прва компанија за крионирање људи, „Алкор”.
Трансхуманисти су се 1989. ујединили у организовани покрет који је назван Светским удружењем трансхуманиста, а основали су га философи Ник Бостром и Дејвид Пирс. Узгред, Пирс је у својој књизи „Hedonistic Imperative” представио упечатљиву слику изградње раја на Земљи, наравно, без Бога, а уз помоћ технологије будућности.
Од 2015. започела је следећа етапа у развоју трансхуманизма – на нивоу Европске уније појавила се Трансхуманистичка партија, чија одељења постоје у Немачкој, Великој Британији, Француској, Италији, Шпанији, Холандији, Аустрији, Швајцарској и другим земљама.
ДОСТИЗАЊЕ ЗЕМНЕ БЕСМРТНОСТИ
Укратко уопштавајући погледе поменутих личности, покрета и организација, можемо рећи да је трансхуманизам општи назив за свеукупност учења, философско-технолошких токова, организација и покрета чији је циљ максимални продужетак људског живота, достизање бесмртности у земаљским условима људског постојања, стварање, уз помоћ научно-техничких средстава, неког „натчовека” и његова бесконачна биолошко-техничка еволуција.
Трансхуманисти предлажу остварење бесмртности на два начина:
1. Дигитализацијом свести и њеним потоњим преузимањем („downloading”). Овај начин претпоставља очување људског мозга помоћу преношења информација које се налазе у мозгу на електронски носач (такозвано преузимање свести – „downloading” свести), после њене претходне „дигитализације.”
2. Крионирање мозга или читавог човековог тела и његово „васкрсавање”. Овај начин повезан је с успостављањем функција тела или мозга, које ће уследити након хипотетичког одмрзавања и, ако затреба, и са могућим „преузимањем свести”, која је у прошлости такође пренета у електронски вид.
ДА ЛИ ЈЕ ТО МОГУЋЕ?
Православно богословље говори о томе да је после прародитељског грехопада физичка бесмртност човека на земљи немогућа услед објективних узрока, које је установио Сам Бог. Иако је и после свог пада први човек живео још много столећа, Бог није слагао када је рекао у који дан окусиш с њега (тј. с дрвета познања добра и зла), умрећеш (1. Мојс. 2; 17). „Будући да је човек отпао од истинског живота, над њим је тога дана изречена смртна пресуда, да би после неког времена Адама сустигла и телесна смрт” (св. Григорије Нисијски). Њихов грехопад био је узрок томе да су неизбежност и неминовност телесне смрти постале земаљска реалност. Свако од нас, будући да припада потомцима Адама и Еве, мора вратити свој дуг смрти. Према томе, узрок саме смрти је прекидање благодатног богоопштења и удаљавање човека од Бога, његовог Творца и Промислитеља, Извора сваког живота. Творац, међутим, према Свом милосрђу, није допустио да се смртност и пропадљивост прошире и на човекову душу, која је наставила своје бесмртно постојање. Управо ће душа, према замисли Творца, у последњем времену постојања земаљског света бити оно средство помоћу којег ће божанствена благодат у потпуности васпоставити човекову личност и учествоваће у васкрсавању човековог тела. Божија благодат ће, уз помоћ наше бесмртне душе, васпоставити тела свих људи који су било када живели на земљи, додаће им нове особине и подарити апсолутну духовно – телесну бесмртност.
Трансхуманизам вара људе: они НЕ МОГУ достићи безблагодатну, магијско – механичку бесмртност.
„ДАУНЛОУДОВАЊЕ“ СВЕСТИ
Немогућност да се човеку подари бесмртност помоћу технологије коју предлажу трансхуманисти, објашњава се на следећи начин. Трансхуманисти установљују једну примитивну ствар: „човекова личност се”, сагласно научним гледиштима, „налази у људском мозгу.” Међутим, нама, хришћанима, познато је да човек није само физички организам који се назива „тело”, него двојно биће које се састоји од душе и тела. Мозак није душа, па чак није ни свест, него је, према речима протојереја Григорија Дјаченка, „мозак само оруђе мисли, а не њен творац.”
Поставимо сада једно питање – ако би, макар хипотетички, трансхуманисти успели да на било који начин преведу потпуну слику неуроимпулса човековог мозга у дигитални електронски облик, на који начин ће успети да скенирају и у компјутеру сачувају целокупне, суптилне информације о делатности душе и њених главних делова – ума, воље и осећања? Ако чак ни самом имаоцу душе нису до краја разумљиви сви душевни процеси који се одигравају унутра, на који начин ће то учинити спољашњи посматрач, и то уз помоћ техничких метода примењених помоћу апарата? Како се помоћу компјутера могу дигитализовати све мисли, кретања воље и, утолико пре, сва осећања? Одговор је само један – трансхуманисти покушавају да сачувају само свеукупност неуронских реакција мозга на оне сигнале које му даје душа. Резултат је, међутим, да то није сама душа, да то није њена електронска копија, него само очување физичке информације, која даје слику реакције мозга на „команде” душе. На тај начин, покушај очувања свести под којом се у православној традицији подразумева душа, у светлости концепције трансхуманиста није ништа више него очување неуроимпулса и неуронских информација мозга, и ништа више осим тога. И зато, када неко чак и хипотетички говори о томе да је спреман да изврши „дигитализацију” и „преузимање – downloading” свести, то не значи да се одвија очување информација које дају потпуну представу о човековој личности. Штавише, то не само да није „дигитализација душе”, него није ни „дигитализација човековог тела”, то је само „дигитализација” можданих реакција. Трансхуманисти одбацују не само постојање Бога, него и постојање душе, будући да покушавају да уз помоћ, са православног становишта тако глупог метода, сачувају личност и дају човеку могућност вечног живота.
„ОДМРЗАВАЊЕ“ ИЛИ ВАСКРСЕЊЕ
Шта бисмо могли да кажемо о идеји претпостављеног „васкрсавања” крионираног човека? Као прво, опет је свако васкрсавање онтолошки немогуће без учешћа Бога, јер чак ни душа није узрочник живота, него је његов носилац, да и не говоримо о мозгу. Као друго, чак и ако би научницима успело да ипак васпоставе замрзнуто тело и да у њега „пренесу” претходно „дигитализовану” свест, то би био само биоробот с човечјим телом и ништа више. Ако је одсутна душа, не може бити говора ни о каквој људској личности, и то је сасвим очигледно.
БОГОЛИКОСТ И ДЕМОНОЛИКОСТ
Првородни грех је био катастрофа за човека и за васцели космос. Човекова поводљивост и трајна склоност према греху постала је норма живота. Када је једном сагрешио, човек је почео да се све више потчињава греху и да се све више удаљује од Бога. Треба ли говорити да би као најбоља илустрација ове тезе могла послужити чињеница да је већ у другој генерацији људи Каин убио свог брата Авеља? Замислимо сада како би људи живели на земљи када нико од њих не би умирао. Као прво, било би нас више од сто милијарди људи, а као друго, замислимо каква би злоба испунила душе тих десетина милијарди људи, када би знали да никада неће умрети! Тешко да би они били бољи од Каина! У чему би тада био смисао човековог постојања – у вечном усавршавању у злу? Следи да би се управо то догодило.
СМРТ КАО БЛАГОТВОРНА ГРАНИЦА
Господ, међутим, по Свом човекољубљу, није желео тако трагичан развој људске историје и поставио је крај човековом земаљском животу. О томе пише и св. Јован Златоусти: „Господ је због греха доброчинитељски установио смрт, Адам је протеран из раја да не би више дотицао дрво које стално одржава живот и да не би бесконачно грешио.” Ма колико парадоксално звучало, смрт је једно од највећих добара које је Бог дао човеку, то је најделотворнији педагошки инструмент у Његовим рукама.
Полазећи од тога, могли бисмо рећи да је сваки покушај да се достигне овоземаљска бесмртност – отворено богоборство, па чак и покушај глобалног духовног самоубиства човечанства. То је тако зато што ће, у случају физичке бесмртности, бесконачно усавршавање човечанства у злу неминовно довести до тога да људи у неком тренутку постану демонолика, а не боголика бића, а сасвим је могуће да у свом злу чак и превазиђу демоне.
КО ЋЕ БИТИ „БЕСМРТАН“?
Полазећи од финансијских разлога, хипотетичка могућност коришћења најновијих средстава за достизање бесмртности неће бити доступна сваком човеку. Као резултат, то ће довести до огромног раслојавања друштва и нарастања огорчења од стране сиромашних класа. Сиромашни ће стално умирати, а богати ће вечно живети. На тај начин, планету очекује ера иморталистичког фашизма, када ће они што имају новац поседовати бесмртност, док ће је сиромашни бити лишени. Осим тога, технолошка бесмртност не значи да неће бити несрећних случајева, од којих ће људи и даље страдати. Тада ће се то схватати као ужасна лична катастрофа. У далекој перспективи, постојање огромног броја „бесмртних” људи довешће, када су у питању ресурси, до демографског и глобалног колапса.
ИСТИНСКА И ЛАЖНА БЕСМРТНОСТ
Желећи да бесконачно продуже човеков земаљски живот, трансхуманисти самим тим испољавају своје апсолутно игнорисање идеје о загробном вечном животу. У суштини, њихов имортализам је само ново издање древних митова и бајки о могућности вечног и срећног живота на земљи. Разумљиво је да ће њихова утопија потонути у мору које се назива „човекове страсти”. Они једноставно нису свесни да су главни узроци због којег људи болују и умиру – болести душе, а не болести тела; услед тога, чак и у случају могуће победе над свим телесним болестима, људе неће престати да муче њихове страсти, што значи да њихов бесконачни земаљски живот неће бити рај, него пакао. Према томе, Царство Небеско, у којем нема ни болести, ни туге, ни уздаха, представља најважнију перспективу којој треба да стреми човек ако себи жели срећу. За њега једноставно нема смисла да се дуго задржава на земљи.
БОГОБОРЦИ И ЧОВЕКОМРСЦИ
У својим покушајима стварања бесконачног раја на Земљи, трансхуманисти се ослањају само на науку и рационалне закључке, одбацујући хришћанску представу о Богу и човеку, о бесмртној души, греху, смрти и загробном животу. Њихов покушај достизања бесмртности има снажно изражен антихришћански карактер. Њихови закључци још једном убеђују савременог човека да „од живота узме све” и да не размишља о приоритету духовних вредности и самоодрицању. Њихова философија искључује појмове као што су „љубав”, „жртва”, „крсна страдања”, „смирење”, „сећање на смрт”.
Зато хришћани не могу бити трансхуманисти, нити ће Бог допустити безумницима који покушавају да остваре вештачку бесмртност да то постигну. Нама, који знамо истину Благе вести, остаје вера у чудесну тајну васкрсења из мртвих силом љубави Божје, када ћемо се, како рече Достојевски у „Браћи Карамазовима“, сви опет видети, сви загрлити, све једни другима испричати и стати пред Онога Који нас је саздао и искупио Својом крвљу, дарујући нам живот у изобиљу.