Радикални трансродни активисти већ годинама тврде да би људи требало да буду у могућности да играју у спортском тиму оног пола с којим се идентификују. Дакле, ако биолошки мушкарац који мисли да је жена жели да се такмичи у женском пливачком тиму на универзитету, требало би да му се то и омогући. (Ово се десило с „Лијом” Томас и женским пливачким тимом Универзитета у Пенсилванији.) Исто тако, биолошком мушкарцу који се „идентификује” као жена и жели да се такмичи у женској бициклистичкој категорији требало би дозволити да то учини (као што се десило с бициклистом Остином Килипсом).
Да бисмо трансродним спортистима олакшали такмичење и да бисмо били инклузивнији, зашто једноставно не елиминишемо одвојене мушке и женске спортске категорије и уведемо само једну категорију у којој свако — мушко, женско, они несигурни, флуидни, Клингонци итд. — може да се такмичи? Тако би постојао само један унисекс факултетски пливачки тим, једна унисекс категорија бициклиста, једна унисекс фудбалска лига и слично. Зар не би било фер да сви будемо љубазнији према људима који се „идентификују” као нешто друго а не у складу са својим биолошким полом?
Кад бисмо то урадили, био би то крај женског спорта. Зашто? Зато што су мушкарци генерално јачи, бржи и крупнији од жена. Заиста, мушка предност у спорту креће се од 10% до преко 50% у зависности од спорта. У овим примерима из пливања и бициклизма, биолошки мушкарци који се идентификују као жене потпуно су доминирали над женским такмичарима, што је довело до тога да жене изгубе трофеје, стипендије и новчане награде. Да се на Олимпијским играма у Токију 2021. најбоља пливачица у дисциплини 100 метара слободним стилом такмичила против мушкараца, била би 55. док би најбоља маратонка била 71. да се такмичила против мушкараца. Поред тога, када је америчка национална женска фудбалска репрезентација—састављена од најбољих фудбалерки у земљи—играла с фудбалским тимом млађих од 15 година 2017. године, дечаци су однели лаку победу 5:2.
Да постоје само унисекс тимови и категорије, тешко да би нека жена успела да уђе у неки тим, и тешко да би жена икада победила на унисекс спортским догађајима. Више не би било жена које се такмиче и побеђују у спорту. Ето куда нас ово води трансродно лудило „освешћених“ елита.
Али да ли је то оно што ми желимо? Или желимо да имамо фер систем где играчи играју против себи сличних, мушкарци против мушкараца, жене против жена? Ово је систем који користимо хиљадама година и који је веома добро функционисао и давао правичне резултате. Или желимо систем у ком жене никада не побеђују нити улазе у тим, никада не стижу до победничког подијума нити добијају спортске стипендије? Време је да подигнемо глас и ућуткамо „освешћене“ левичарске елите пре него што буде прекасно.
„Радикална ЛГБТ агенда мора бити поражена.“