Last updated on April 4th, 2020 at 01:45 pm
Турбокапиталистичко друштво мора бити, кажу идеолози „сексуалне коректности“, родно неутрално и хиперсексуализовано, јер истовремено треба уништити природну границу између полова и десакрализовати мушко–женске односе, лишивши их жеље за рађањем, и натерати потрошачке атоме да се хаотично крећу у потрази за новим задовољством. И тако, аd nauseam, све до бесмисла престанка живљења у овом свету:“У том смислу, кријумчарећи као права она права који су у ствари приватне жеље у складу са антрополошким стварањем хомопотрошача, родна идеологија поверава појединцу избор сексуалног идентитета – обећава еманципацију и, у стварности, ствара отуђеност, дезоријентацију, губитак идентитета и све интензивнију потчињеност човека економском намету. Постојање људске расе зависи од постојања хетеросексуалности и управо с обзиром на овај циљ објашњава се постојање полних органа. „То не значи“, каже Фузаро, „да човек нема лично право и на друге облике сексуалног понашања, али значи да се хетеросексуалност не може свести на једну од „оријентација“ међу многима“. Од ње зависи биолошки опстанак човечанства. А капиталисти му, они илуминирани, одавно желе смрт, звану „златна милијарда“.
Злочиначки капиталистички поредак је решио да уништи човека пустошећи његов стварни и симболички свет. Опет, по Фузару: „Баш као што на економској страни либерализам тежи да сруши државна политичка ограничења, тако и са сексуалне стране он има за циљ растварање концепта природне границе, растварање идеје о природи која није у потпуности разрешена у друштву и историји. Неолиберални мит о транснационалном се огледа и у сфери сексуалности, у сталном медијском хваљењу трансродне особе, оне која је прешла сваку меру и сваку природну границу, сваки остатак историјске традиције. Пошто либерални транснационализам циља на дерегулисано и од свега ослобођено глобално тржиште, нарочито од демократске националне суверености, онда се и трансџендеризам, као медијски модел, заснива на сексуалној дерегулацији, уништавању сваке границе и сваког суверенитета везаног за природу и биологију.“Давно је рекао велики Честертон: Рокфелери и Ротшилди не бране приватну својину; њу брани обични човек који жели да се његово имање јасно граничи са имањем његовог комшије. А Рокфелери и Ротшилди желе да све међе нестану, да би сва имања била њихова.