Детаљна студија коју су спровели истраживачи у Финској указује на то да третмани који подразумевају давање трансродних лекова адолесцентима и упућивање на операције промене пола не ублажавају основне проблеме с менталним здрављем с којима се обично суочава ова категорија становништва. Истраживање оспорава тврдњу одређених законодаваца и трансродних активиста који кажу да блокатори пубертета и операције промене пола „спасавају животе,” с обзиром на то да нема студија које показују значајно смањење самоубистава међу адолесцентима који су променили пол.
Студија је проучавала стопу смртности, укључујући и стопу самоубистава, код особа млађих од 23 године које су потражиле психијатријску помоћ у вези с питањима родног идентитета у периоду од 1996. до 2019. године, тј. 23 године. Закључено је да је самоубиство ретко међу оваквим адолесцентима без обзира на то да ли су били подвргнути хормонском третману или хируршким интервенцијама за промену пола.
Истраживање наглашава да адолесценти који се боре с питањима родног идентитета често пате од дубљих психолошких здравствених проблема који доприносе већој стопи самоубистава у тој групи. Стога истраживачи закључују да се примарни разлог за самоубиства у тој популацији не може приписати неприступачности хормонским лековима за промену пола или операцијама промене пола. Др Мајкл Артигес, председник Америчког колеџа педијатара, рекао је да је неопходно да се хитно посвети пажња лечењу тих основних поремећаја менталног здравља, уместо што се деца усмеравају ка неповратним трансродним третманима.
С обзиром на тренутне дебате у западним земљама о томе да ли деца која се идентификују као трансродна треба да имају приступ таквим третманима, јасно је да су резултати ове студије важни јер нуде неопходна појашњења за решавање овог питања. Док неке земље дозвољавају операције промене пола само одраслим особама, у појединим деловима Сједињених Држава на снази је веома мало ограничења. Изузетно је важно што ово истраживање доводи у питање уобичајено уверење да ови лекови и операције спречавају самоубиства међу родно дисфоричним младим људима. Уместо тога, оно показује да упућивање младих на психотерапију и лечење проблема менталног здравља обећава много боље исходе.