Last updated on January 21st, 2021 at 12:20 pm
Преднацрт Грађанског законика Републике Србије у члану 86.предвиђа право на достојанствену смрт (еутаназију). По дефиницији, представља право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, те да се може изузетно може остварити ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Овај члан даље предвиђа да ће услови и поступак бити прописани посебним законом, а да ће свака злоупотреба права на еутаназију ради прибављања неосноване материјалне или друге користи, представљати основ за кривичну одговорност.
Из овога се може закључити да је реч о вољној еутаназији која се спроводи уз изричити пристанак лица према коме се еутаназија спроводи.
Треба рећи да веома мали број европских земаља дозвољава еутаназију.Покушај увођења еутаназије у наш правни систем отвориће многа питања.Пре свега,питање процедуре – где ће се она спроводити, како и на који начин, уз обавезно присутво лекара или не, која је старосна граница за право на еутаназију, да ли ће и страни држављани имати право на еутаназију…
Људски живот је неприкосновен каже Устав Републике Србије у члану 24. који се односи на право на живот. Ово право на живот мора имати предност у односу на достојанство личности. Поборници еутаназије истичу право на достојанство личности, штавише назив за еутаназију је достојанствена смрт. Уосталом, ко може да одређује која је и каква смрт достојанствена и да ли то значи да Устав треба да предвиђа и право на смрт ?!
Кривични законик РС предвиђа еутаназију као кривично дело и то као лишење живота из самилости за које је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година. Ово кривично дело се састоји у лишавању живота пунолетног лица из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев. Овде је радња извршења иста као и код кривичног дела убиства, али је радња извршења ограничена вољом пасивног субјекта. Због тога се и сматра привилегованим убиством и запрећена казна затвора је драстично мања у односу на обично и тешко убиство.
Пасивни субјект је само пунолетно лице. Пунолетство као услов мора постојати како у време извршења дела тако и у време када то лице захтева да буде лишено живота.
Ово лице мора бити у тешком здравственом стању, што значи да је то стање неизлечиво, да изазива патње том лицу и да има смртни исход.
До овога мора доћи на озбиљан и изричит захтев пасивног субјекта. Нужно је да се са сигурношћу може утврдити да је тај захтев озбиљан и изричит, што значи да објективно постоји – мора бити израз слободне воље и недвосмислен. Ово дело се може извршити само са умишљајем и из самилости као побудом.
Еутаназија ће створити много полемика приликом усвајања и приликом спровођења ако буде уведена у наш правни систем. Ако смо могли све време без еутаназије,можемо и даље.Она је исувише скуп животни и правни експеримент да бисмо се њоме бавили у пракси.