КАКО ТО ПОСТИЖУ
Наш научник Немања Ђукић показује да се еугенички циљеви нових нациста постижу на два основна начина: „Први начин представља промоција идеје о људским правима и слободама што обухвата: 1) права жена и родну равноправност (феминизам), 2) права сексуалних мањина и трансродних особа (хомосексуализам), 3) сексуални либерализам, 4) сексуално васпитање, 5) сексуална заштита, 6) хедонизам (забава) као основни принцип културе, 7) индивидуализам (социјални самоеротизам) као основни принцип социјалне организације итд. Заједничку карактеристику свих ових права и слобода представља депопулација као резултујућа посљедица њиховог упражњавања. Други начин али са истом сврхом, намјером и циљевима, представља развој медицине (нарочито у земљама Трећег свијета) у оним (експерименталним) аспектима који нису директно повезани са тзв. примарном секундарном и терцијарном здравственом заштитом становништва. Развој медицине у земљама Трећег свијета, говорећи у духу Слотердијка, представља еуфемистички слоган циничног ума који истријебљење хуманитета оправдава „бригом” за судбину (тог) хуманитета. Отуда, уводно ваља закључити, да људска права и модерна медицина имају првенствено биополитичку а не хуманистичку функцију.“
Хитлеровска биполитика постала је биополитика Новог светског поретка.
ВАКЦИНЕ И ГЛОБОЦИД
Немања Ђукић је о коришћењу вакцина у новој еугеници писао много пре наметања садашњих вакцине против короне, о којој се, још увек, толико тога не зна. Глобократски нацисти већ одавно гуше сваки покушај да се штетност вакцина преиспита, као и везу насилног шприцања са страшним болестима, попут аутизма код деце: „Могућ одговор на питање зашто званична (службена) медицина одбија да призна везу између вакцинације и аутизма (и других обољења) има двије димензије. Прва димензија тиче се глобалне демографске контроле. Проблем имунизације треба сагледавати унутар контекста глобалне контроле укупне свјетске популације која представља основни циљ пројекта одрживог развоја који је дефинисан у документу са конференције УН-а о демографској динамици и одрживом развоју одржаној 1992. године. Према циљевима тог документа и механизмима за њихово остварењење а који ће опет према слову тог истог документа бити финансирани и реализовани уз помоћ ММФ-а, Свјетске Банке и других глобалних финансијских институција те влада и невладиних организација, укупну свјетску популацију потребно је у значајној мјери демографски редуковати. Нарочито мјесто у том пројекту припада развоју (експерименталне) медицине (поглавље 6). У том смислу имунизацију ваља посматрати као директну, системску и систематску контролу здравља (довођење и одржавање популације у одређеном здравственом стању) у циљу контроле глобалног биосуверенитета (репродуктивне био-моћи). Гери Нул у својој студији „Вакцине. Друго мишљење” наводи значајне податке који потврђују нашу тезу. У кратким цртама њихова суштина се састоји у сљедећем. Током последњих неколико деценија, Свјетска здравствена организација Уједињених нација уложила је значајна средства у развој контрацептивних вакцина. Овај напор је такође подржан од стране Свјетске банке, Рокфелер фондације, Фондације Форд, Америчког Националног института за здравље, свих Индијских Института за медицинске науке те влада Велике Британије, Шведске, Норвешке, Данске и Њемачке. До 1993. године, више од 350 000 милиона долара је уложено у поменуто истраживање. Контрацептивне вакцине су дизајниране тако да индукују имуни одговор који ће спречавати зачеће. /…/Заснована на глобалним политичким циљевима и профиту фармаколошке индустрије, друштвена улога имунизације постаје супротна оној номиналној – умјесто да јача она системски слаби имунитет. Разлог је двострук: прво, смањење квантитета и квалитета репродуктивног потенцијала и друго, потпуна зависност од фармаколошких производа. Према анкетама о стању националног здравља, које спроводи Национални центар за здравствену статистику сваке године почев од 1957. године, здравствено стање у САД је шокантно: 31% америчке дјеце имају хроничне здравствене проблеме, 18% дјеце захтјева посебну здравствену заштиту или пратеће услуге а 6,7% дјеца имају значајан физички или ментални инвалидитет. Имунизација слаби имунитет учесталим активирањем имунолошког одговора који у континуитету слаби организам све до појаве аутоимуних обољења.“
Сумњате? Ма није могуће, кажете? А како је било могуће код Хитлера, у кога је огроман број Немаца веровао као у месију јер је уздигао Немачку и скоро сваког свог земљака запослио?
А онда је оставио земљу у пустоши.
КО НАМ ГАРАНТУЈЕ?
И тек онда бива јасно оно што каже наш писац Никола Маловић: „Ко гарантује да нам оно што само по инерцији још увијек зовемо вакцином (као што по инерцији зубну пасту и даље зовемо калодонт, или калкулатор што зовемо дигитрон) неће наудити? Ако не одмах по примању а оно за три, пет или десет година? Ко год вјерује у упаљена свијетла на колима док вози по дану, лакше ће повјеровати да мора да прими неиспитану вакцину. Ко год се заразио након вакцинисања и тврди да ће тек након ревакцинисања бити сигуран, магарцу је брат. Да ли је ономе коме је циљ да сви носе маске и кад су напољу – циљ и да вакцинисани буду репродуктивно неспособни? Биће да јесте./…/Да, јер не мора свако цјепиво да свијет ослободи великог процента људи – одмах. У рукама глобалиста вакцина све вријеме може бити софистицирано оружје, и може, као и Фајзерова генска терапија, да дјелује одложено, да иште ревакцинације са стално новим нанотехнолошким ажурирањима. Што је увијек нови софтвер за компјутер, то је Фајзерова нанотехнолошка идеја за човјека. Ревакцинација јест ажурирање.“
Мислите да то није могуће?
И Јевреји Немачке су, најчешће, тако мислили. А онда су дошли у Аушвиц и друге логоре. Нису били криви. Али су побијени. Баш зато што нису били криви.
Тако је било и са Србима у Јасеновцу.
Рат је у току. Рат против нас, обичних људи. Рат против светске сиротиње. Ко не верује, увериће се. А ко зна, бориће се.
И Хитлер је веровао да ће освојити свет. А онда је дошла зима 1941-1942. године. Москва није пала. Остало се зна.