У Србији данас, први пут у модерној историји, живи мање од 6,9 милиона становника, забрињавајући су подаци Републичког завода за статистику. Највећи проблем је што се из године у годину рађа све мање беба, а све више људи умире.
Колико је ситуација алармантна, говори чињеница да се пре 50 година рађало у просеку око 160.000 беба, а данас само око 61.000!
Стара нација
Београд је једини град који у 2020. години бележи раст броја становника у односу на претходну годину, док је највећи пад регистрован у Борском округу.
- Најлошија ситуација је у Зајечарском округу, где чак 28,9 одсто становника има више од 65 година, а свега 11,2 одсто је млађе од 15 година. Према подацима, удео лица старих 65 и више година у Србији износи 21,1 одсто, а млађих од 15 година има свега 14,3 одсто. Највећи раст броја становника десио се у седам београдских градских општина, Новом Саду, Новом Пазару, Тутину, Прешеву и Чајетини, а највећи губитак у Црној Трави, Бабушници и Гаџином Хану – показују подаци Републичког завода за статистику.
За демографски опоравак барем троје деце у породици
Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић каже да су финансијска издвајања важан сегмент у подизању стопе наталитета, али не и пресудан. То потврђује чињеница да позитивну стопу наталитета немају ни најбогатије земље у Европи.
- Морамо охрабрити породице да рађају више деце, за демографски опоравак потребно је да свака породица има троје или четворо деце. То је најважнија тема у овој земљи! На терену желимо да сазнамо који проблеми муче поједине локалне самоуправе, које су специфичности, да сазнамо примере добре праксе. Овај план подразумева заједнички рад свих институција од чије сарадње највише зависе и резултати на пољу демографије – додаје она.
Председница Управног одбора пројекта “Подстицајно родитељство кроз игру” проф. др Славица Ђукић Дејановић објашњава да постоји више разлога за то што сваке године имамо све мањи и мањи број становника.
- Стара смо нација, због чега је и смртност велика, миграције становника такође представљају проблем, али и чињеница да нам се рађа све мање беба. У 2020. години имали смо чак 55.000 мање грађана него у 2019. години. Мислим да је и епидемија коронавируса јако лоше утицала на ситуацију и допринела овим поражавајућим бројкама. Да је епидемија краће трајала, уверена сам да цифре не би биле овако алармантне – каже она и додаје:
- Све мање беба се рађа. Парови се не одлучују на потомство или га одлажу. Жене се све чешће опредељују да мајке постану тек у каснијим годинама. Понадали смо се да ће нам корона донети нови беби-бум, јер смо дуго били закључани у кућама. И заиста, било је месеци када се родио већи број беба, али то није било довољно. Србији је потребан просек од 2,1 рођеног детета, а код нас се рађа само 1,5 деце по брачном пару! Држава чини све што је у њеној моћи да поправимо ове бројке и олакшамо родитељима.
Број рођених и умрлих у Србији
година бр. рођених бр. умрлих
- 65.657 103.678
- 64.734 100.834
- 64.894 103.722
- 63.9975 101.655
- 64.399 101.458
- 61.692 116.850
Све мање беба
Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић истиче да је поправљање демографске слике у Србији дугорочан задатак којем је Влада Републике Србије приступила стратешки, оснивањем овог министарства и Планом “Србија 2025”.
- Педесетих година 20. века у Србији се рађало 160.000 деце годишње, а данас око 61.000! Забрињава и чињеница да наша земља сваке године изгуби град величине Шапца, што је око 40.000 људи. Сваки пети становник Србије има више од 65 година, а тек сваки седми има мање од 15 година. Све досадашње стратегије и мере нису дале резултат и због тога наше Министарство за бригу о породици и демографију припрема стратешки документ и обилазимо општине и градове у Србији како бисмо најбоље радили на поправљању демографске слике – каже Миловановић Минић.