Свако је одговоран за своје поступке
Један ђак није добро знао математику, па је кренуо у бели свет да тражи себи учитеља. Сетио се и да понесе јабуку за ужину. Али се није сетио ни да се Богу помоли, нити да узме родитељски благослов на почетку пута и би шта би нађе ђавола за учитеља
Нечастиви се, наравно, лепо прерушио и одело, и кравата, и наочаре и све што доликује правом професору.
Па поче да га учи:
– Ако даш некоме пола јабуке колико теби остаје?
– Једна половина.
– Тако је! А ако са три друга поделиш јабуку – колики део припада теби?
– Једна четвртина!
– Браво! А ако вас милион подели ову јабуку – колико ти онда припада’
– Јако мало – милионити део.
– Тако је, видиш, и са грехом – једва дочека лажни учитељ – Што више вас ради неки грех – то је твој грех мањи. А ако га сви раде – то више уопште и није грех!
У међувремену, мајка код куђе примети да јој нема сина:
– Несрећа једна! Опет је негде отишао без питања и мајчиног благослова! Морам да се брзо помолим за њега да га неко зло не снађе.
Како поче да се моли, а мајчина молитва, кажу, и с дна пакла диже, неста лажног учитеља, а за катедру седе дечаков анђео чувар, па га упита:
– Ако неком поклониш целу јабуку, колико ћеш имати јабука?
– Ниједну! – рече дечак.
– Није тачно! Ако си је поклонио Бога ради имаћеш десет јабука на небу и то таквих које никада не труле! Друго питање: Ако цео твој разред добије јединицу на писменом из математике, да ли ће твоја Јединица бити мања због тога?
– Неће, jep сваки ђак добија оцену само за CBOJ задатак.
– Тако је! Запамти ту лекцију за цео живот: Свако добија оцену само за CBOJ задатак, добар или лош!
А сад пожури куђи, јер ти се мајка брине и не иди више нигде без питања и без молитве.