ДЕЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ И СРБИЈА: ДРЖАВА ПРОМЕНИЛА ЗАКОН, АЛИ ЈОШ НЕМА НОВЦА РОДИТЕЉИМА ДЕЦЕ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

Гордана Вукићевић има сина Вука са Дауновим синдромом. У септембру је помислила да је њена трогодишња борба коначно завршена - Министарство за бригу о породици усвојило је додатни документ којим је требало да се уклоне нејасноће настале тадашњим усвајањем Закона о финансијској помоћи породици.

Слика је преузета са BBC News портала

По члану закона, Гордана, као и други родитељи деце са посебним потребама, морали су да се одлуче да ли ће примати плату или финансијску помоћ државе за туђу негу и помоћ.

Уставни суд је априла 2021. прогласио овај део закона и званично неважећим и донео одлуку да родитељи треба да буду обештећени.

Међутим, држава је оставила правило да, када се сада пријављују за помоћ, корисници морају да доставе доказ да су се пре три године то већ учинили и били одбијени.

„То сулудо правило није избачено”, каже Татјана Мацура, председница Удружења Маме су закон, за ББЦ.

„Чак 90 одсто родитеља се тада није ни пријавило за помоћ јер су по закону знали да морају да бирају између надокнаде зараде и туђе неге и помоћи и да неће моћи да је добију.”


Документ Министарства носи назив „обештећење свим породиљама”, а донет је неколико дана после објављивања текста ББЦ-ја на српском о овом проблему.

„Захтев за измену решења о накнадама могу поднети сви корисници о чијим правима се одлучивало од почетка примене Закона о финансијској подршци породици с децом, односно од 1. јула 2018. године”, наводи се у најновијем допису Министарства.

До објављивања овог текста, из надлежног министарства нису одговорили на питање ББЦ новинара зашто и даље није решен проблем обештећења родитеље деце са инвалидитетом.

Гордана је очекивала да ће јој бити исплаћено 360.000 динара.

„Схватила сам да мој проблем и даље није решен”, каже Гордана за ББЦ.

„Уопште не знам како да се понашам, више немам ни времена ни снаге да се борим за тај новац, а износ ће само да се увећава”.

Добар осећај


Гордана је по рођењу Вука 2017. године, постала самохрана родитељка, са стамбеним кредитом и алиментацијом.

Морала је да се одрекне 10.000 динара које би јој припале за туђу негу и помоћи од државе јер се определила да прима минималац са посла.

Са правом на туђу негу и помоћ, Гордана је изгубила и право на дечији додатак, јер су они повезани, а онда и право на попуст за струју.

Тада је одлучила да се бори за њена и Вукова права и у последње три године била је на сваком протесту организованом поводом ових проблема.

„Стварно сам некако имала наду да ћемо то изгурати и онда је 2021. дошла та одлука Уставног суда – да смо у праву”, каже Гордана.

„То је стварно добар осећај”.

Шта пише у најновијој одлуци


Када је Уставни суд оборио део закона, донета је и инструкција државним институцијама, попут центара за социјални рад, у августу 2021. године.

„Та инструкција ништа није решила и родитељи се нису помакли са места”, каже Татјана Мацура.

„Онда смо у септембру добили корекцију, али се испоставило да се она односи само на временски период када родитељи који имају право на обештећење могу да поднесу захтев”.

У новој инструкцији пише да је „у циљу рационалности и економичности поступка, а нарочито као додатна подршка породиљама и њиховим породицама” дата могућност да корисници у року од шест месеци могу да поднесу захтев ако су право остварили од 1. јула 2018. године.

„Поред породиља, право на исплату обештећења имају и корисници који су решења добили по основу права на накнаду за одсуство са посла ради посебне неге детета”, додаје се.

На листи је и остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета жена пољопривредних осигураница.

„Раније је постојао рок од две године уназад да родитељи могу да добију обештећење, а према новој институцији, тај рок више не постоји”, каже Мацура.

„То јесте позитивно, али то није њихов уступак, већ је последица одлуке Уставног суда”.


Ипак, ова одлука и даље не решава проблем већине родитеља који пре три године нису поднели захтев за добијање и плате и туђе неге и помоћи – јер је такав потез тада био у супротности са законом.

„Ниједног момента се држава није осврнула на то на који начин родитељи могу да траже обештећење”, каже Мацура.

„Сада када им у Центру за социјални рад траже одбијеницу, родитељи не могу да је доставе, јер је било здраворазумски да се нећете пријављивати за нешто незаконито”.

Три године борбе

Хиљаду и један проблем

Ово није једини проблем са изменама Закона о финансијској помоћи породици.

Како су делови проглашени неуставним, држава сада мора да пронађе начин како да обештети кориснике у различитим животним ситуацијама који су погођени овим законом.

„Имамо мајку која је – на питање да ли се одриче плате или туђе неге и помоћи – дала отказ и изгубила трајно посао”, каже Мацура.

„Ко ће сада њој да исплати све плате које је неуставно изгубила?”.

Мацура каже да нема јединствен предлог како да се целокупан проблем реши, али је могуће донети одређени лекс специјалис, што подразумева правну меру када се закон доноси само за одређен случај или предмет.

Помоћ не стиже ни онима који су се пријавили


Када је схватила да, опет, не може да добије новац, који је планирала да уложи за Вукове потребе, Гордана је била разочарана.

„И то је мала реч”, каже она.

То није све, Гордана још није добила решење, иако је одавно поднела захтев за редовну туђу негу и помоћ, не за обештећење.

Одавно је прошао рок од 60 дана, у којем је држава дужна да донесе одлуку о захтеву.

„Званично, сада имам право на ову помоћ, али ништа не стиже месецима”, каже она.


Гордана је у контакту са осталим оштећеним родитељима и каже да већина још чека решење за новац који треба да добијају редовно, из месеца у месец.

„Не знам да ли само чекају да одустанем од новца”, каже она.

„Ако је тако, то је стварно сурово”.

Exit mobile version