У истраживању под називом „Зависност краткорочних и дугорочних стопа морталитета од исхода прве трудноће“*, научници из Данске, Д. Рирдон и П. Колман, упоредили су државну статистику о порођају и абортусу са подацима о морталитету мајки. Резултати ове студије објављени су у медицинском часопису Medical Science Monitor. Истраживачи су прегледали податке о 463.473 Данкиња које су имале прву трудноћу између 1980. и 2004. године. Од тог броја, 2.238 жена умрло је у овом периоду. Старост жене и датум порођаја, као и историја болести сваке пацијенткиње, узети су у обзир при евалуацији података. Разматрани су само они случајеви у којима је била видљива веза између морталитета и исхода прве трудноће.
Утврђено је да су жене које су имале абортус у првом тромјесечју трудноће имале знатно веће стопе морталитета од жена које нису рађале, а током читавог периода испитивања, од шест месеци (за 84%) до 10 година (за 39%). Вреди укинути кумулативни ризик од смрти међу касним абортусима (након 12. недеље). Ова стопа је била већа него код порођаја: за 331% у првој години и за 141% током 10 година. Коначно, било је и више смртних случајева међу женама које су имале спонтани побачај, како у наредне 4 године (за 75%), тако и у року од 10 година (за 48%).
Сумирајући горе наведене бројке, можемо рећи да је стопа морталитета жена које су имале рани абортус скоро двоструко већа, а код оних које су имале касни абортус четири пута више него оних које су родиле. Ови резултати подржани су опсежним статистичким студијама у Финској и Сједињеним Државама и у супротности су с раширеним уверењем да је абортус безбеднији од порођаја.
Reardon D., Coleman P. Short and long term mortality rates associated with first pregnancy outcome: Population register based study for Denmark 1980-2004. Статистичка студија која користи податке из Данског система регистра становништва 1980-2004.)