„Лија” Томас, мушкарац који тврди да је жена и такмичи се у пливању на колеџу, изазвао је ове године међународну пометњу због правила која треба да регулишу такмичарско пливање. Овом биолошком мушкарцу који мисли да је жена (иако и даље има мушке гениталије) прошле године дозвољено је да се такмичи у пливању на колеџу у женској категорији. Иако је био осредњи пливач у мушкој конкуренцији, Томас је доминирао у женском пливању и поставио неколико „женских“ рекорда, да би на крају 2022. године и победио на такмичењу Националне атлетске асоцијације колеџа у женској трци на 500 јарди слободним стилом.
Многи разумни људи сматрају да је сасвим неправедно и да нимало није у реду допустити биолошким мушкарцима, који су јачи, већи и бржи од биолошких жена, да се такмиче са женама. Заиста, када би најбржој биолошкој жени било дозвољено да се такмичи против мушкараца у дисциплини 100 метара слободним стилом на Олимпијским играма у Токију, она би заузела тек 56. место.
Међународна пливачка федерација (Фина), чије одлуке примењује и америчка Национална атлетска асоцијација колеџа, прошлог викенда усвојила је смернице за које се нада да ће појаснити ово питање. Смернице предвиђају две ствари. Прво, забрањују биолошким мушкарцима да се такмиче са женама ако су „прешли” у женски пол (тј. узимали блокаторе пубертета и хормоне супротног пола) након 12. године живота. Смернице наводе:
„Трансродни спортисти који су из мушког прешли у женски пол (трансродне жене) … имају право да се такмиче у женској категорији на Фининим такмичењима и да поставе Финине светске рекорде у женској категорији на Фининим такмичењима и на другим догађајима које Фина признаје ако могу да покажу, тако да Фина буде задовољна, да нису искусили ниједан део мушког пубертета након Танеровог стадијума 2 (претпубертетског периода) или пре 12. године, шта год је касније.”
Друго, смернице предлажу могуће стварање „отворене категорије“ у којој би могли да се такмиче биолошки мушкарци који се идентификују као жене и који су прешли у женски пол после 12. године:
„Спортисти који не испуњавају важеће критеријуме за мушку или женску категорију могу се такмичити у свим отвореним дисциплинама које Фина може развити у будућности. Фина ће почети с радом након коначног проглашења ове Политике како би утврдила изводљивост успостављања отворене категорије у дисциплинама водених спортова, у којој би спортиста који испуњава критеријуме подобности за тај догађај могао да се такмичи без обзира на свој пол, законити пол, или родни идентитет“.
Зашто су ова правила усвојена? Као што смернице наводе:
„Због јаза у учинку који се појављује у пубертету између биолошких мушкараца као групе и биолошких жена као групе, такмичење одвојено према полу неопходно је за постизање ових циљева. Без стандарда подобности заснованих на биолошком полу или особинама повезаним с полом, мало је вероватно да ћемо видети биолошке жене у финалима, на подијумима или на шампионским позицијама; а у спортовима и догађајима који укључују сударе и пројектиле, биолошке спортисткиње би биле изложене већем ризику од повреда.”
На први поглед, ове нове смернице изгледају као велика победа за биологију и здрав разум, зар не? Али да ли је заиста тако? Узмите у обзир две ствари. Прво, Фина и њене мернице и даље признају да биолошки мушкарац заправо може постати жена. Само пубертет одређује „женскост“, ништа друго. Штавише, са изузетком пубертета, Фина верује да не постоји ништа посебно у вези са женама.
Друго, смернице би заправо могле да подстакну родитеље и лекаре на „родну транзицију“ деце пре 12. године. Будући да су студије показале да ће се до 95% деце која верују да су супротног пола поново идентификовати са својим биолошким полом до касне адолесценције, таква рана транзиција би највероватније нанела непоправљиву штету огромној већини деце и могла би их подстаћи да наставе да се идентификују са супротним полом чак и када изгубе жељу за тим. Фина је одлично свесна ове опасности; штавише, портпарол председника Фине Хусаина Ал-Мусалама посебно је то навео:
„Ово не значи да се особе подстичу да крену у транзицију до 12. године. Научници кажу да ако пређете у супротни пол након почетка пубертета, имате предност, што је неправедно. Не кажу да свако треба да пређе у други пол до 11. године, то је смешно. У већини земаља не можете променити пол до тог узраста и надамо се да вас то неће охрабрити. У суштини, они кажу да није изводљиво за особе које су прешле у други пол да се такмиче а да притом немају предност.”
Али да ли ће радикални родни лоби и његови савезници у области медицине, посебно на Западу, заиста тако видети ово питање? Или је вероватније да ће подстицати дечаке који су спортисти и који се идентификују као девојчице да раније крену у транзицију? Ако и други спортски управни одбори крену Фининим корацима, притисак на дечаке да крену у транзицију пре 12. године могао би постати превелик.
Ето, све је речено. Нове смернице Међународне пливачке федерације уводе забране за биолошке мушкарце који мисле да су жене да се такмиче са женама ако нису „постали“ жене пре 12. године живота, а разматра се стварање отворене категорије за биолошке мушкарце који не испуњавају критеријуме. Међутим, смернице не успевају да заштите концепт женскости и могу на крају довести до јачег наметања медицинске транзиције дечацима пре 12. године живота иако би им то могло нанети огромну штету. Стога, док смернице донекле појашњавају питање да ли биолошки мушкарци могу да се такмиче са женама у пливању, истовремено остављају друга питања нерешена. Надајмо се да ће следеће међународно спортско тело коначно изјавити оно што је очигледно – да биолошки мушкарац никада не може постати жена и самим тим не може да се такмичи са женама.
Photo: Picryl