Last updated on December 9th, 2021 at 02:46 pm
КАКО САМ ПОСТАО ПРЕДМЕТ КРИТИКЕ
Када сам 2002. објавио књигу „Хари Потер и лов на дечје душе“, она је изазвала пажњу јавности. Чак су хтели да ме зову и на РТС, али је из главног урадништва стигла нарадба да ме не зову. Касније су ме прозивали и други, све до бизарне објаве из таблоида „Ало“ који је 2019. објавио следећи текст:„У име Ђиласа, Бошкића и Вука Јеремића, последњи ударац Харију Потеру задаће Владимир Димитријевић, аутор књиге „Хари Потер и лов на дечије душе”!
Наравно, Хари Потер није ни био тема ове политичке пропаганде, али је остала сенка на мени – то је онај мрачњак што се бори против дечје литературе.
Али, ствар је, во времја оно, била много озбиљнија.
Ево шта сам, пре скоро две деценије, писао.
ДА ЛИ ЈЕ ТО САМО „ШАРЛАТИНСКИ“?
Хари, Рон и Хермиона су другари који бацају чини у свим кључним ситуацијама својих авантура: помоћу њих отварају врата, подижу предмете, чине неког непомичним, и тако даље. Формуле магијских чинова су тзв. „шарлатински“ – шаљиво поигравање латинским изразима, издашно коришћеним у средњовековном окултизму (рецимо: „Alohomora!“, „Finite incantatem!“, „Expelliarmus“, „Ricitusempra“, и тако даље).
Међутим, „Енциклопедија окултизма и парапсихологије“ каже: „Сви примитивни народи веровали су у силу изговорене речи, нарочито ако је то језик или дијалект непознат обичним људима. Уз то, у Средњем веку се веровало да и бесмислене, квазилатинске фразе имају чаробњачко дејство. (Рецимо, веровало се да бесмислица „saridap pernisox ottarim“ води ка закопаном благу док „agidem margidem sturgidem“ лечи зубобољу.)“
С друге стране, формуле у роману нису баш тако бесмислене. Поменимо „Petrifiicius totalis” значи проклињање да се жртва скамени (петрифицира, на латинском), а „riddikilus“ служи да исмеје. Формула „lumos“ потиче од латинске речи за светлост – она ствара светлост на врху чаробног штапа. Чак и Волдемортова смртна клетва, „Avada Kedavra“, потиче од оријенталног израза који значи: „Нека овај предмет буде уништен“. За успех бацања чини није битан само правилан след гласова, него и тон, начин на који се изговарају. Кад Рон и Хермиона уче код професора Флитвика да изговоре формулу за левитацију предмета, Рон викне: „Wingardium Leviosa“, али ништа не успева. Тада му Хермиона вели: „Рекао си погрешно /…/ Каже се Wing-gar-dium Levi-o-sa, тако да се „gar“ чује јасно и дуго“.
Чак и ситнице су пажљиво одабране. Рецимо, слике које говоре у Хогвортсу преузете су из чувеног алхемичарског текста Јохана Валентина Андреа „Алхемијска свадба Кристијана Розенкројца“ (1616).
КАКАВ ЈЕ УТИЦАЈ У ПИТАЊУ?
Роулингова је много пута рекла да јој није циљ да деца, после њених књига, почну да се интересују за вештичарство и магију. Међутим, изјаве младих читалаца говоре нешто сасвим друго. Шта се може наћи на Интернету?
Девојчица (12 година), вели: „Све књиге сам прочитала најмање три пута. Кад год то учиним, нађем се у магичном свету и опонашам три пријатеља. Волела бих да постанем вештица.“ Дечак (10 година): „Не верујем да постоји град чаробњака у мојој околини, али бих волео да га има, јер бих желео да постанем вештац.“ Девојчица (9 година): „Фанатичан сам читалац Харија Потера и желела бих да магија заиста постоји, као и многи други. Наравно, четврта књига ме је заиста застрашила, и то кад је Седрик Дигори умро, сањала сам ноћне море извесно време.“
Оваквих изјава има безброј. Деца једноставно желе да уђу у тај свет и да се с њим поистовете. Јер то и јесте природно за дечји узраст, она траже ауторитет, јаке особе или неке друге које их привлаче, да би од њих учили и развијали се.
КАКВЕ СУ ПОСЛЕДИЦЕ?
1. Деца се зближавају са светом зла, вештичарења, окултизма и демонологије.
2. Бришу се разлике између добра и зла.
3. Гаји се презир према „нормалцима“, људима лишеним паранормалних способности.
4. Слаби вољу за борбу са стварним проблемима овога света. Ескапизам магијског начина решавања проблема није никакво решење.
5. Убацује се идеја да родбина која не разуме малог „креативца“ не заслужује ништа друго осим одбојности, па чак и мржње.
6. У деци се узгаја сатанска гордост свемоћи – „Бићете као богови“, вели ђаво Еви (Пост. 3, 22).
Бивши церемонијални маг високог посвећења, Бил Шонбелен, који се обратио у хришћанство, упозорава на следеће: „Само мало размислите о десетогодишњем детету које чита о жртвовању мачке; о немагичним људима попут Вас и мене (нормалцима) који су представљени као заостали, досадни, сурови или неупотребљиви; о томе да је моћ крајњи морални циљ, без обзира на добро или зло; о крвним жртвама; засецању руке живом човеку ради ритуала; кувању нечег што личи на бебу или фетус у лонцу; демонским поседнућима; вукодлацима; вампирима; повратку у живот злог мага проливањем крви; астралној пројекцији; бацању чини и левитацији; претварању у животињу (ликантропија); употреби кристалне кугле ради прорицања; о јунаку (Харију) који лаже, краде, крши правила, преписује; употреби астрологије; учењу да људи могу да постоје и без своје душе; општењу с мртвима; душама покојника које обитавају у нама; Харију који користи дроге за измену стања свести (што су ПРАВЕ биљке које користе вештице и шамани); употреби „руке славе“ (окултни предмет који се добије од руке обешеног убице, чији се прсти пале као свеће и стављају у кућу да у њој зачара све укућане); употреби магијских чини…
Као бивши маг, могу рећи да интелигентно дете има прилику да из књиге о Харију Потеру научи мноштво аутентичних магијских садржаја. За нехришћане попут Харија, смрт је карта за пут у пакао, само у једном правцу!“
ШТА СУ ГОВОРИЛИ УЧИТЕЉИ У ЕНГЛЕСКОЈ?
Савез учитеља и универзитетских професора Енглеске зато није узалуд зазвонио на узбуну поводом серијала о Потеру. Потер Смит, генерални секретар Савеза, изјавио је: „деца треба да буду заштићена од екстремних форми окултизма и треба да се уче одговорном и позитивном приступу тој проблематици, уочвајући опасности путовања у непознато. Филм о Харију Потеру водиће цело поколење ка откривању вештичарства./…/ Све више деце проводи сате и сате на интернету тражећи сатанистичке сајтове, и ми се бринемо што их нико не надзире.“
Бивши вештац, а сад протестантски пастор, Дејвид Ј. Мејер, каже: „Комунистички револуционар Лењин је рекао: „Дајте ми једно поколење младих, и преобразићу цео свет“. Сада је цело једно поколење дато промотеру демонологије Џоан К. Роулинг и њеним књигама о вештичарству, под насловом „Циклус о Харију Потеру“. Као бивши вештац, могу ауторитативно да кажем да сам изучио дело Роулингове и да су књиге о Харију Потеру приручници окултизма. Небројени милиони младих бивају учени да мисле, говоре, одвајују се и понашају као вешци и вештице пунећи се садржајем тих књига. /…/ Читајући их, милиони младих уче како да опште с демонима!“
Цео свет је пун мрачних искустава са Харијем. У Сибиру се 2002. године двадесет троје деце отровало испијајући „магични напитак” који су сами направили опонашајући Харија. Већ поменути Питер Смит упозорава: „Деца, а нарочито девојчице у предпубертетско доба, увек се занимају за магију и паралелне светове. Бацање чини даје им утисак да надзиру свет који постаје све више збуњујући у доба кад многа деца себе осећају као немоћна бића…“
Мајкл О’ Брајан, на примедбу да је то само бајка, одговара: „Разумски, деца знају да фантастични елементи у књизи нису „изистински“. Али осећајно и подсвесно они то апсорбују као нешто стварно. То се додатно усложњава чињеницом да око нас постоји као низ могућности да млади улете у окултне субкултуре, где се неке од Харијевих моћи нуде као праве.“
Енди Норфлок, на челу британске „Асоцијације пагана“, још 2000. године се хвалио да Хари Потер и ТВ серије попут „Сабрине“ доносе лавине позива младих интересената за вештичарство. Сајрона Наут, вештица и аутор књиге „Водич за вешца и вештицу“ (2001), рекламира дело овако: „Комплетан водич за извођење магије у „Хари Потеру“ употребом модерних вештичарских техника. Научите технике прорицања какве су тарот, руне, „вештичарење“ и гледање у карте. Као додатак, овај водич садржи историју вештичарства, упутство за справљање напитака, „и одбрану од мрачних вештина“.“
Кејт Вест, потпредседница федерације пагана, написала је „Приручник за праву вештицу”. И она се наслања на причу о Харију Потеру.
НЕЋЕ СВИ, АЛИ ЋЕ НЕКИ
Ричард Абанес, аутор две сјајне књиге о проблему којим се бавимо, „Хари Потер и Свето Писмо“ и „Фантастика и ваша породица“, с пуним правом каже: „Није реално очекивати да ће сва ова деца (која читају романе о Харију Потеру, нап. В. Д.) коначно почети да се баве окултизмом. Али исто тако је лажна тврдња да нико од њих неће почети да се бави окултизмом, што су већ уочили вешци и вештице“. У „Тајмсу“ је 2001. године објављен податак да је у групи од 2600 тинејџера, од 11 до 16 година, у којој је вршена анкета, више од половине деце било заинтересовано за окултизам.
Због тога је Британски савез учитеља и предавача тражио да у школама деци објашњавају опасности бављења окултизмом, пре свега интернетом. Секретар савеза, Питер Смит, изјавио је: „То иде даље од читања прича о Харију Потеру. Реч је о забрињавајућој тенденцији међу младима. Родитељи и учитељи треба да образују децу и младе о опасностима поигравања са окултизмом пре но што они уђу предубоко у исти.“
(НАСТАВИЋЕ СЕ)