Као што је сада неславно познато, Канада тоне ка примени еугеничке еутаназије на свим нивоима. Презир према патњи и људском достојанству старих и болесних достигао је невиђене нивое. Најновији подаци из статистичких истраживања држава Алберте и Квебека не остављају сумњу у тврдоглави убиствени помак према болеснима, старима, депресивнима и инвалидима који је захватио ту земљу. Ипак, ђаволска стратегија канадске владе такође укључује и убеђивање људи који су подвргнути еутаназији да донирају своје здраве органе, како би друштву учинили двоструко добро: убијањем себе избегавају трошкове јавног здравља, а донирањем органа чине добро дела болесним особама. Реч је о експлоатацији патње и тривијализацији људског достојанства који су ретко кад виђени у историји.
Све већи број пацијената којима је потребна медицинска нега на крају живота тражи да донира своје органе за трансплантацију, према међународној студији која је показала да Канада спроводи највећи број трансплантација органа од пацијената намењених за еутаназију међу четири проучаване земље које нуде ову праксу. Извештај је први преглед све веће употребе ове нове праксе широм света. Преглед је спроведен 2021, а резултати су званично објављени у децембру 2022.
„Видели смо да сви раде у различитим правцима. И тако смо рекли себи: ‘Добро, добро, хајде да почнемо међународну процену свих укључених земаља'”, рекао је др Јоханес Малдер, лекар и помоћник у поступку потпомогнутог убства у граду Цволеу (Холандија), у интервјуу за Си-Ти-Ви њуз . Подаци прикупљени за овај рад показују да ће у Канади, Белгији, Холандији и Шпанији заједно, 286 пацијената који су помогли у умирању обезбедити органе који спасавају животе за трансплантацију за 837 пацијената у годинама до и укључујући 2021.
Још једна забрињавајућа вест стиже из Квебека, где је 15% давалаца органа подвргнуто еутаназији. Према недавно објављеним подацима клинике Трансплант Квебек, јавне здравствене агенције која се бави доступношћу органа у земљи, 2022. године „скоро 15%“ давалаца органа „раније је користило медицинску помоћ приликом умирања“. „Пракса донирања органа у контексту неге на крају живота почела је недавно“, рекла је у саопштењу Силвен Лавин, директор сестринства и институционалне подршке у клиници Трансплант Квебек. Прва два случаја су идентификована 2017. године. Ово „захтева важне адаптације на уобичајене праксе Трансплант Квебека и здравствених установа, посебно због тога да би донатор био свестан и могао да да свој пристанак“, каже Силвен Лавин. У протеклих пет година број давалаца органа се утростручио. Трансплант Квебек је прошле године забележио „рекордан број” захтева. Чак 483 становника Квебека добили су донацију органа.
Према годишњем извештају који је објавила Комисија за бригу о престанку живота, број процедура „медицинске помоћи на крају живота“ расте у покрајини (погледајте Квебек: Више од 5% смртних случајева настало је еутаназијом или потпомогнутим самоубиством). „Ово није само прилика да се повећа број донатора органа у Квебеку, већ и невероватна прилика да се омогући већем броју људи да имају користи од трансплантације“, каже Мартин Бушар, нова извршна директорка Трансплант Квебека. Поред Квебека, Белгија, Холандија, Канада и Шпанија дозвољавају донирање органа након еутаназије или потпомогнутог самоубиства (погледајте Еутаназија и донација органа: „достигнућа“ Шпаније). Да се разумемо, ако се ово спуштање у пакао легализације еутаназије настави, бићемо сведоци рађања новог глобалног тржишта људских органа, тачније потпуне дехуманизације планете.