Аргентина, Мексико, Колумбија… Пре више од годину дана портал iFamNews говорио је о домино ефекту у вези с прописима који регулишу абортус у латиноамеричким земљама и известио о ситуацији у Чилеу, где је у јануару 2021. године Комисија за жене и родну равноправност Представничког дома „покренула процедуру која ће довести до расправе и гласања о предлогу закона који је поднела опозиција и који има за циљ легализацију абортуса у 14. недељи гестације.”
Пре тога, ова држава имала је „закон изгласан 2017. који дозвољава добровољни прекид трудноће у случају опасности по живот мајке, феталне ‘некомпатибилности са животом’ или силовања.”
„Када та мера буде одобрена“, додаје се, „председница одбора Маите Орсини Паскал моћи ће да проследи предлог закона у Дом посланика, где странке које чине коалицију десног центра која подржава владу председника Мигела Хуана Себастијана Пињера обећавају да ће доћи до битке.” У новембру је Конгрес одбацио предлог закона чији је циљ проширење обима приступа добровољном прекиду трудноће и ситуација се отада није променила.
Затим, у децембру, на председничким изборима, проглашена је победа левичарског кандидата Габријела Борића, који ступа на дужност овог месеца, у завршној фази пројекта израде новог текста чилеанског националногУстава. И овде се поново појављује питање абортуса у Чилеу, где је „недељу дана након што су хиљаде жена марширале улицама Сантјага на Међународни дан жена, Уставотворна скупштина Чилеа изгласала да се репродуктивна права, укључујући и ‘добровољни прекид трудноће’, уврсте у нацрт Устава“.
Такозвана „репродуктивна права жена“ би стога требало да постану део чилеанског Устава, на основу уобичајеног пијетистичког стереотипа о женском самоопредељењу. Чиле би био прва латиноамеричка земља у којој би „право” на абортус било унето у Устав, ако нови текст буде одобрен на референдуму који је заказан другу половину ове године.