Он је дружељубив. Он је политички камелеон. Љубазан је, досадан и отворен. Он је Чарлс Баркли.
Али Чарлсу Барклију је дозлогрдило.
Кошаркашка легенда најавила је да ће напустити место аналитичара у емисији „Inside the NBA“ на каналу TNT, а такву одлуку приписује култури отказивања.
Гостујући на једној вашингтонској спортској радио-станици, Баркли је рекао: „То је сада толико измакло контроли, да раније нисам могао ни да замислим да ћу то морати да гледам. У данашње време више не можете ни да се забавите, а да ови магарци не покушају да вас „откажу“ и слично.“
Баркли каже да ће се „задржати ту још пар година“ док не напуни 60. Након тога, каже „могу да ме пољубе у задњицу… Забављали смо се свих ових година, а сада одједном у последњих годину и по дана, сви покушавају да наместе другима отказ, и све је то стварно ужасно.“
Познат као „Round Mound of Rebound“ током ол-стар периода с клубом Phoenix Suns, Баркли је доспео у жижу интересовања као играч када је 1993. године водио кампању компаније Најк (оне исте године када је проглашен и најкориснијим играчем лиге) у којој је изјавио „Ја нисам узор другима“.
Политички, Баркли је био свуда – чак и када је био у NBA са Филаделфијом, Финиксом и Хјустоном у периоду 1984–2000. Године 1995. размишљао је да се кандидује за гувернера Алабаме на републиканској листи. Затим је 2006. рекао: „Био сам републиканац док они нису полудели“. Следеће године снимио је видео у знак подршке кандидатури демократе Барака Обаме на председничким изборима 2008. године. Током фудбалског програма понедељком увече у септембру 2007. године, Баркли је алудирао да ће још једном покушати да се кандидује за гувернера Алабаме и прогласио се независним кандидатом, изјавивши „републиканци су пуни г**ана, (а) демократе само мало мање“.
Прошлог априла, као аналитичар на CBS-у, где је радио најавне емисије о утакмицама NCAA Фајнал Фора за мушкарце 2021. године, Баркли је рекао да је фрустриран због расне поделе између „белаца и црнаца“, али кривицу ставља искључиво на рамена политичара на обе стране:
Сада је култура отказивања тачка почела да нервира сер Чарлса. „То је једно о чему се уопште разговара иза кулиса, типа: ‘Јој, човече, пази ако идеш, то је опасан правац.’ А ја кажем на то: ‘Јој, човече, више не можемо ни да се забављамо’… Радићу само до 60. године. То сам им већ рекао. Нећу да радим до смрти. То је једноставно глупо. А ако до сада немам довољно новца, онда сам идиот. Онда би свакако требало да ме отпусте“.