Званичници у Москви објавили су да је протеклих неколико година дошло до наглог пада броја жена које желе да прекину трудноћу имајући у виду да је просечна старост мајки у Русији све већа, а опадајућа стопа природног прираштаја почела је да се стабилизује.
Крајем марта 2021, потпредседница владе Татјана Голикова изјавила је да је број регистрованих абортуса смањен за 36% од 2016. године. „Ово су озбиљне бројке”, рекла је и додала да верује да ће број абортуса наставити да се смањује у будућности.
Истовремено је приметила да становништво Русије показује знаке напуштања дуготрајног тренда смањења популације. „Године 2019. стопа рађања опадала је за око 8%, а сада, 2020. године, та стопа је већ смањена на 3%”, изјавила је.
Према њеним речима, прошле године у земљи је рођено 1,4 милиона деце, а просечна старост прворотки је у порасту. „Највише прворођене деце родиле су мајке старости 27–28 година”, рекла је Голикова. „Просечна старост на рођењу првог детета постепено се помера ка 30. години живота.”
Почетком месеца, група руских посланика предложила је нови закон који би забранио обављање абортуса у приватним клиникама, што значи да би само државне установе могле да обављају ову процедуру. Инга Јумашева из владајуће странке Јединствена Русија тврди да би тај потез „умногоме унапредио статистику [абортуса] као и разумевање разлога због којих се жене одлучују на тај корак.”
Истог дана, други посланик Јединствене Русије, Владимир Крупеников, позвао је на пооштравање правила у вези с промовисањем абортуса, на пример, на забрану материјала који кажу да је прекид трудноће безбедан.
Године 1920, совјетска Русија постала је прва земља на свету која је легализовала својевољан прекид трудноће, али је ова процедура касније забрањена, па поново дозвољена, да би се регулатива о овом питању касније више пута мењала. Елективни абортус (абортус на захтев, без образложења) тренутно је дозвољен до 12. недеље трудноће.