ДОКЛЕ СЕ СТИГЛО СА АМБЕР АЛЕРТОМ У СРБИЈИ?

Премијерка Ана Брнабић отворила је конференцију Фондације „Тијана Јурић" под називом „Безбедност и одговорност 2021" и истакла да је Србија опредељена да уради све и спроведе сваки систем који ће побољшати заштиту и безбедност деце. Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане из Суботице, која је отета и убијена, казао је да је увођење „Амбер алерта" и у Акционом плану за поглавље 23 у оквиру европских интеграција Србије.

Слика преузета са Википедије

Ана Брнабић је рекла да је, када је реч о иницијативи Фондације „Тијана Јурић” за увођење система Амбер алерт у Србији, пре два дана одржан састанак представника Министарства унутрашњих послова и Повереника за информације од јавног значаја како би се отклониле и последње препреке за увођење тог система, односно како би се ускладило законодавство.

Премијерка је, наводећи да јој је други пут да је на годишњој конференцији те Фондације,  рекла да јој је сваки пут једнако тешко када размишља о томе шта је све окупило и са каквим проблемима и опасностима се суочавају деца на дневном нивоу.

„Деца су најрањивија друштвена група, а наша дужност и обавеза је да их заштитимо”, поручила је Брнабићeва.

Наводећи да када се прича о приоритетима Владе Србије никада се не каже да је један од приоритета да заштити децу, већ здравство, култура, реформе владавине права, зелена агенда, Брнабић истиче да је то зато што заштита деце није приоритет, већ фундаментална обавеза свих.

„Разлог је једноставан јер је безбедност деце фундаментална обавеза сваке владе и читавог нашег друштва, али и сваког појединца у нашем друштву, зато што не постоји ништа важније од тога да су деца безбедна, сигурна и не осећају страх”, нагласила је Брнабић.

Истакла је да сви појединци морају да раде на томе и да никада не сме да се окрене глава када се види или наслути било какво злостављање и угрожавање деце, као и да на безбедности деце мора да се ради јединствено.

Брнабићева је подсетила да је на њену иницијативу од прошле школске године уведен предмет „Дигитални свет” од првог разреда основне школе, у којем деца уче о ризицима, безбедности, зашто и где не требају да остављају своје податке, како да реагују на непримерен садржај.

„Амбер алерт”  у Акционом плану за поглавље 23

У уводном делу 6. међународне стручне конференције о безбедности деце у организацији Фондације „Тијана Јурић” и Центра за несталу и злостављану децу, говорили су и оснивач Фондације Игор Јурић, амбасадори САД и Белгије, Ентони Годфри и Kоен Адам.

Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане из Суботице која је 2014. године отета и убијена код села Бајмок, казао је да је увођење „Амбер алерта” и у Акционом плану за поглавље 23 у оквиру европских интеграција Србије, као да му и то, поред премијеркине подршке даје наду да ће тај систем бити ускоро уведен у нашој земљи.

Амерички амбасадор Ентони Годрфри подсетио је да је „Амбер алерт” основан 1996. године у Сједињеним Америчким Државама након убиства деветогодишње Амбер у Тексасу, чији убица никада није откривен.

Kако је навео, систем обухвата полицију, штампу, друштвене медије, а од увођења у Америци 95 одсто случајева отмица деце решава се у року од 72 сата.

Помоћ САД за увођење „Амбер алерта”

Сједињене Државе су спремне, како је рекао Годфри, да обезбеде финансирање, техничку подршку и екпертизу из Америке за увођење „Амбер алерт” у Србији.

Белгијски амбасадор Адам поручио је да преживљавања отете деце зависи од брзине акције њиховог проналажења и истакао да је у тим питањима јако важна и превентива.

У том смислу, подсетио је да је у Белгији пре 25 година, након трагедије у којој је једна девојчица отета и убијена, реформисан правосудни систем, а у оквиру федералне полиције оформљена је јединица која се бави несталим лицима.

Од тада је, како је рекао, пријављено 32.000 случајева несталих, од чега 8.000 деце млађе од 18 година, а 75 одсто тих случајева је решено.

Систем „Амбер алерт” постоји у 33 земље света, од тога 20 у Европи.

Током три панела, учесници ће говорити о важности и предузетим мерама за уклањање материјала сексуалног злостављања деце са интернета, затим о виртуелном, односно дигиталном животу деце и младих, као и о проблему нестале деце са освртом на добре праксе у тужилачким истрагама у тим случајевима и постојећим механизмима у проналажењу нестале деце.

Exit mobile version