Пре мање од две недеље, На крају дебате која се водила у Дому лордова, који заједно с Доњим домом чини парламент Уједињеног Краљевства, лорд Форсајт, члан Конзервативне странке, одлучио је да повуче амандман који је предложио и којим би се у текст закона о здравству и нези увела еутаназија. Иначе, циљ предлога закона о здравству и нези јесте реорганизација дела британског здравственог система.
Разлог за одбацивање амандмана јесте формалне, а не суштинске природе, а ништавост произилази из чисто процедуралних питања, не из садржаја амандмана. Штавише, већ постоји текст на ту тему, који је тренутно на разматрању у парламенту: предлог закона о потпомогнутом умирању, који је предложила бароница Мичер.
Ипак, постоје и они који мисле дијаметрално супротно од „потпомогнутог самоубиства“, од еутаназије, од обмана иза погрешне етикете која се крије иза контрадикторне фразе „добра смрт“.
АНКЕТА
Удружење за палијативну медицину позива на узбуну када истиче да је јавност „уплашена” због понашања медија који неумерено обраћају пажњу на трагичне и трауматичне случајеве патње у контексту краја живота, игноришући уместо тога многе позитивне резултате у ублажавању и умиривању бола терминално болесних пацијената, то јест праве палијативне неге.
Истраживање у коме је учествовало скоро 300 чланова овог удружења, објављено крајем јануара, показало је да велика већина лекара који раде у палијативној нези, њих 87%, сматра да је мало вероватно да ће медији извештавати о случајевима позитивне примене и употребе палијативне неге. Због тога, „[…] постоји висок ниво неразумевања пацијената и породица у погледу палијативне неге, што може бити погоршано јавном расправом о потпомогнутом самоубиству/еутаназији“.
АКЦЕНАТ НА ЛОШИМ ИСХОДИМА ПЛАШИ РАЊИВЕ ПАЦИЈЕНТЕ
Председница Удружења за палијативну медицину др Ејми Профит рекла је да лекари који пружају палијативну негу признају да су „дубоко забринути” због тога колико су „ужасно обмањујући” неки извештаји о квалитету неге на крају живота у Британији. „Приче које говоре о ‘добрим’ смртима, објашњавају доступне третмане и приступ нези на крају живота у великој мери су жртвоване у корист оних које стављају акценат на негативне исходе, што нажалост плаши рањиве пацијенте”, додала је она.
ПАЦИЈЕНТИ И ПОРОДИЦЕ СУ ЗБУЊЕНИ
Шездесет седам процената лекара интервјуисаних током истраживања изјавило је да пацијенти и породице често „[…] мешају палијативну негу са еутаназијом, посебно када је у питању употреба опиоида у инјекцијама“. Један од њих је рекао: „Палијативна нега је у мислима [јавности] већ поистовећена са еутаназијом: јавност повезује пумпе за шприц са еутаназијом и то је мит који свакодневно треба да развејавамо у интеракцији с пацијентима и њиховим породицама у болници.”
ЛЕКАРИ ПАЛИЈАТИВНЕ НЕГЕ ПРОТИВЕ СЕ ЕУТАНАЗИЈИ
Ово је кључно питање: већ 2020. године истраживање Британске медицинске асоцијације (БМА) показало је да 84% лекара који нуде палијативну медицину не би било вољно да изврши еутаназију над пацијентом.
Кетрин Робинсон, портпарол организације Право на живот у Великој Британији, која је контакт тачка за међустраначку парламентарну међугрупу за живот, рекла је, „[…] тако је лако да јавност стекне погрешну представу о томе шта палијативна нега заправо обухвата. Поента није у томе да се прекине живот пацијента, као код асистираног самоубиства и еутаназије, већ да се управља симптомима колико год је то могуће и да се пацијенту обезбеди […] што мирнија и достојанственија смрт“. Она је закључила: „[…] претерано истицање трагичних смрти и патње на крају живота може довести до перцепције да нема наде и створити лажни избор између болне, продужене и непотребно непријатне смрти и потпомогнутог самоубиства или еутаназије. А то уопште није случај. Добра палијативна нега јесте, или би бар требало да буде, опција за све нас на крају нашег живота.”