Полицијска контрола на граници Немачке и Пољске. Заустављен је аутомобил – возач је Пољак, четворо путника су Вијетнамци без исправа. Међу њима је и девојчица од петнаест година. Како је малолетна, а нико од сапутника јој није род, девојчица завршава у једном државном смештају за децу у немачкој покрајини Бранденбург.
За тај случај су репортери јавног сервиса RBB дознали из документације берлинског Државног тужилаштва. Јер девојчица је нестала недуго пошто је смештена у дом. Један од запослених у дому пријавио је нестанак, и то је било то. Вијетнамска девојчица је постала број у статистици.
Колико има деце са сличном судбином? То сада открива анализа новинарске групе „Lost in Europe“ („Изгубљени у Европи“) у којој сарађују репортери лондонског Гардијана, холандског сервиса ВПРО, немачког RBB-а и други. Према истраживању, од 2018. до 2020. је у Европи нестало 18.292 деце која су стигла као „малолетне избеглице без пратње“ и за коју су биле надлежне институције европских држава.
Али, могуће је да је и више деце нестало јер поједине државе воде мањкаву статистику. Рецимо, Француска, Данска и Румунија не прикупљају ове податке. Бугарска не прави разлику између малолетника који дођу са старатељима и оних који дођу сами.
Европска комисија зна за ове проблеме. Илва Јохансон, комесарка за унутрашње послове, каже да је Брисел већ позивао чланице ЕУ да „морају да предузму више активности против нестанака избегле деце, између осталог бољим прикупљањем података“.
Принуђена да тргује дрогом
Верена Кек из међународне организације за дечија права ECPAT верује да је прави број деце којима се у Европи губи траг заправо много већи. Критикује што се ЕУ не бави овим проблемом заједнички, нити постоји централни регистар несталих. „За децу и омладину ово може да има фаталне последице јер могу допасти у ситуацију у којој су израбљивани. А ако нико не зна да су нестали, нико их и не тражи.“
Вијетнамска девојчица са почетка приче нађена је после неколико месеци – случајно. Полиција је пронашла у током рације у једном стану у Берлину. Дете је живело са вијетнамским паром који је илегално продавао дрогу и цигарете. Испоставило се да је девојчица била приморана да ради у студију за маникир за триста евра месечно, да продаје цигарете и испоручује наркотике.
У Немачкој је у последње три године пријављено 7.806 оваквих нестанака, али се деца углавном поново пронађу. Међутим, 724 њих никада није откривено. Најчешће нестају деца пореклом из Авганистана, затим из Марока и Алжира.
Па и овде је статистика упитна. Савезни уред за криминалистику (БКА) који је задужен за регистар несталих признаје да је то код избегличке деце веома тешко јер немају папире. Неки бивају регистровани више пута као нестали, неки буду сасвим изостављени.
То је скандал, грми Холгер Хофман из организације Немачка помоћ деци. „Колико знамо, нема поузданих података, чак ни приближно. Такве рупе у знању широм отварају врата криминалним мрежама.“
Европски проблем
Еуропол је још 2016. упозоравао на криминалне мреже које искоришћавају децу која сама избегну у Европу. У јануару ове године је и БКА саопштио да се зна за вијетнамске банде које тргују људима.
Колико је проблем европски, трагично је доказао пример из октобра 2019. године. Тада је у камиону-хладњачи надомак Лондона нађено 39 мртвих Вијетнамаца. Камион је допутовао из Белгије. Међу жртвама су била два дечака који су десетак дана раније побегли из једног дома у Холандији.
Тамо их је претходно довела холандска полиција која их је пронашла у једном другом камиону – који је кренуо из Келна.