У среду, 1. марта, државни тужилац Сједињених Држава, Мерик Гарланд, саслушан је у Сенату, на седници Комисије за правосуђе, где је био изложен рафалима републиканаца и ћутњи демократа. Републикански сенатори снажно су притискали Гарланда мноштвом правовремених питања која се односе на двоструке аршине према католицима и заговорницима права на живот унутар Министарства правде и Федералног бироа за истраживања, затим на одсуство истраге и хапшења десетина вандала који су од прошле године вандализовали, палили и уништавали пролајф центре за помоћ женама у кризној трудноћи, цркве, па чак се усудили и да нападну судије Врховног суда.
Питања сенатора Лија, Кенедија, Круза, Холија, Котона и Блекбурна тицала су се неспровођења савезних закона против демонстраната који незаконито протестују (откако је у јавност процурила пресуда у случају Добс, пре него што је званично обајвљена) у близини кућа судија Врховног суда, као и недостатка истраге и хапшења терористичких организација као што су Ruth Sent Us и Jane’s Revenge. Неки тврде да се Министарство правде не „слаже са одлуком у случају Добс и да је намерно одбило да примени закон, те дозволило претње насиљем“. Гарланд је више пута поновио да су пролајфери који протестују испред клиника за абортус лако препознатљиви јер то раде мирно и по дану, док су починиоци веома бројних вандалских чинова над црквама и пролајф центрима деловали углавном ноћу и тако избегли покушаје идентификовања и хапшења. Добри људи не чине злодела ноћу и зато их је лакше казнити, док је много теже пронаћи зликовце који делују под окриљем таме.
Сенатор Холи посебно је указао на то да Министарство правде дискриминише активисте за живот који су хапшени испред клиника за абортус или у својим домовима, док су активисти за абортус остали некажњени након што су запалили центре за трудноћу или претили лидерима и судијама за живот. Гарланд није упутио никакво извињење, иако су сви републикански сенатори пружили детаљне доказе о шокантним догађајима који су погодили америчке заговорнике права на живот и вернике у последњих десет месеци и исто толико јасних доказа о саучесништву Министарства правде и подршци Федералног бироа.
Али није проблем само Гарландова неспособност да пружи убедљиве одговоре: и сенатори Демократске странке, неспособни да бране рад америчког државног тужиоца, такође су били збуњени. После 250 напада проабортера на трудничке центре и цркве, ухапшене су само две особе. То су чињенице које грађане свих западних земаља треба да наведу на размишљање како би Демократску странку, заједно с Бајденовом администрацијом, видели у правом светлу, као саучеснике у насиљу и застрашивању неприхватљивим за једну демократију.