Људи се углавном смеју када сазнају за неку нову лудост која се дешава на америчким „освешћеним” универзитетима. „Каква будалаштина, нема од тога ништа”, каже просечан грађанин и више не размишља о томе. Проблем са оваквим начином размишљања јесте што оно углавном није тачно. Лудост која почне на универзитетима обично доведе до тога да се та иста зараза прошири кроз остатак друштва.
Пример за то је кампања „Провери своју привилегованост” (Check Your Privilege) покренута на Универзитету у Сан Франциску 2014. године. Као што је наведено на веб-страници универзитета, „Провери своју привилегованост” била је „друштвено-маркетиншка кампања на целом кампусу… спроведена с циљем да се подигне свест студената, факултета и особља о друштвеним неједнакостима и привилегијама.” Зашто је ова кампања била потребна? Зато што:
Живимо у друштву које је често репресивно према одређеним групама људи. Међутим, сви ми имамо одређене врсте привилегија које нам омогућавају да се залажемо за социјалну правду и промене у различитим ситуацијама. Ова кампања настоји да покрене разговор о привилегијама и друштвеним неједнакостима у настојању да подигне критичку свест о институционалној репресији која се често види у Сједињеним Америчким Државама.
Врхунац кампање био је сет постера који показују врсте наводних привилегија у Сједињеним Државама и које је требало дистрибуирати на Универзитету у Сан Франциску. Кампања је такође рекла да би и други факултети и универзитети могли да искористе те исте постере.
„Ако сте уверени да полиција постоји да би вас штитила, имате привилегију белаца”, стајало је на једном постеру. На другом постеру је писало: „Ако очекујете слободне дане да бисте прославили своје верске празнике, имате хришћанску привилегију.” Привилеговане су и способне особе, тј. оне које немају никакав инвалидитет: „Ако не морате да бринете о томе како да се попнете на планину, имате привилегију способне особе.” И не заборавите на класне привилегије: „Ако се током одрастања од вас очекивало да упишете факултет, и ако то није био недостижан сан, имате класну привилегију.”
Хетеросексуалци су толико привилеговани да су били тема два постера. На првом је писало: „Ако вас не могу легално отпустити с посла због ваше перципиране сексуалности, имате хетеросексуалну привилегију.” На другом је стајало: „Ако сте користили јавне тоалете без страха и анксиозности, и притом нико у вас није зурио, имате цисродне [тј. хетеросексуалне] привилегије.”
Последњи постер сасвим олакшава поступак утврђивања да ли имате привилегију: „Ако не морате да размишљате о томе, то је привилегија.”
Да би вас увек подсећали на то ко је зао, у дну сваког постера налазио се списак група које је кампања сматрала привилегованим (и знак „штриклирано” поред групе на коју је дотични постер указао.) Нимало не изненађује што су се на списку нашле следеће групе: белци, мушкарци, класне особе, хришћани, цисџендер особе (лево-либерални измишљени термин за хетеросексуалне особе – прим. прев.), способне особе, хетеросексуалци.
Поред тога, студентима су дељене мајице са скоро идентичним списком група (уз додатак образовне привилегије као још једне групе); студентима је речено да штриклирају кућицу поред сваке привилеговане групе којој припадају. Као што је кампања рекла: „Да, већина студената на Универзитету у Сан Франциску има неку врсту привилегија. Због тога је за сваког студента који је узео мајицу кућица поред групе ’образовна привилегија’ већ штриклирана. Међутим, има много студената који су сами могли да означе још само 1–2 додатне привилегије.”
Ако мислите да је кампања некога стигматизовала, не брините. Кампања нас је уверила да није осмишљена да некога увреди:
Не желимо никога да увредимо постерима нити да некога натерамо да се осећа лоше због било каквог нивоа привилегија. Надамо се да ће појединци који виде постере одвојити тренутак и размислити о својим идентитетима и начинима на који могу да искористе своје привилегије како би се залагали за друге. Када размишљамо о друштвеним променама, морамо бити отворени за идеју размишљања изван сопственог погледа на свет. Сви морамо свесно, отвореног срца и ума, размотрити начине на које се крећемо по свету.
Ово лудило не би било лоше да је остало унутар зидова Универзитета у Сан Франциску и других радикалних колеџа који су искористили те постере. Нажалост, то се није десило. Најмање један школски округ у Калифорнији, Уједињени школски округ Дезерт Сендс у Ла Кинти, сопствену кампању привилегованости засновао је на управо кампањи „Провери своју привилегованост”. Како је објављено на порталу Дејли сигнал, наставници енглеског језика за напредни ниво у средњој школи Ла Кинта подучавали су ђаке о „Системима, моћи и привилегијама” користећи материјале из кампање „Провери своју привилегованост”. Родитељи су сазнали за школску кампању о привилегованости када су погледали онлајн наставне планове и видели да садрже снимке постера из кампање „Провери своју привилегованост”.
Након што су се родитељи жалили на наставни план и програм, школски округ је изјавио да предузима „корективне” мере. Како преноси Дејли сигнал:
Након што је Дејли сигнал затражио коментар, службеница за односе с јавношћу у Уједињеном школском округу Дезерт Сендс Мери Пери рекла је да „лекција није била у складу с наставним планом и програмом који је усвојен у округу” и да се „предузимају радње да се ситуација поправи”. „Наставник је деловао ван оквира усвојеног наставног плана и програма, и потенцијално је представио пристрасан став”, рекла је госпођа Пери. „Корективне радње су у току.”
Иако је за сваку похвалу то што је школски округ нешто предузео, и даље је забрињавајуће што се лудило са универзитета на крају прелило у локални школски округ. И управо то је и проблем: оно што се створи на универзитету не остаје на универзитету. Мултикултурализам, политичка коректност и теорија критичне расе (на којој се заснива кампања „Провери своју привилегованост”) инфилтрирали су се у наше друштво управо са универзитета.
Поука за све нас је јасна: следећи пут када сазнамо за луде идеје које се рађају на нашим универзитетима, не можемо само да се смејемо и слежемо раменима. Не, морамо се активно ангажовати и указати на погрешност таквих идеја пре него што се укорене на универзитетима. Ако то не урадимо, имаћемо још случајева попут оног у Ла Кинти.