Левица нам већ годинама понавља да када се неко пријави за посао, унапређење, државну стипендију или упис на факултет, расу и етничку припадност те особе треба занемарити, а у обзир треба узети само квалификације дотичнго кандидата. И левица је у праву када то каже. Зашто? Зато што су раса и етничка припадност једноставно небитни за то да ли је неко квалификован за неки посао или не. Сваки лични квалитет као што је раса, етничка припадност или пол, треба сматрати неважним приликом доношења одлука о запошљавању и слично.
Ипак, левица не верује озбиљно да заслуге треба да владају у Америци; за њих, раса, етничка припадност, пол и друге небитне карактеристике ипак се морају узети у обзир при запошљавању, унапређењу, давању стипендија и упису на факултет. Штавише, левица је непоколебљиви присталица квота. У било ком окружењу једино је битно да имамо праву количину одређених типова особа. Ако нека компанија или универзитет немају одогварајућу пропорцију раса, етничких припадности, полова итд., онда мора да су неки фанатици и екстремисти, и сигурно неправедно дискриминишу људе, чак и ако за то нема доказа.
Овакво лицемерје левице по овом питању јасно се види из недавних примедаба о Националној фудбалској лиги (НФЛ). Након завршетка регуларне сезоне 2021–22. у НФЛ-у, бројни власници тимова отпустили су неуспешне тренере. Међу отпуштеним тренерима били су и Брајан Флорес из Мајами Долфинса и Дејвид Кали из Хјустон Тексаса. За три године са Делфинима, Флорес је имао већи број пораза (24–25) и није успео да одведе Делфине ни у једну утакмицу плеј-офа. Кали је отпуштен након само једне сезоне пошто је његов тим имао катастрофални резултат од 4–13.
Објективно посматрано, рекло би се да су власници клубова оправдано отпустили Флореса и Калија. Ипак, одмах након што су отпуштени, дошло је до негодовања левице и то само због једног разлога: зато што су Флорес и Кали црнци.
У чланку под насловом „НФЛ има једног црнца за главног тренера након што је Хјустон Тексас отпустио Дејвида Калија, лигу захватила бура критика на друштвеним мрежама“ на порталу Фокс њуз, аутор напомиње да је раса тренера најважнији аспект отпуштања:
Тексашани из Хјустона нашли су се на линији ватре у четвртак [13. јануара] када је тим отпустио главног тренера Дејвида Калија након једне сезоне, након чега је у НФЛ-у остао само једна црнац као главни тренер… Почетком недеље, НФЛ је свакако имао мало црнаца на месту главних тренера. Питсбург Стилерси имају Мајка Томлина, Брајан Флорес је био са Мајами Долфинсима и Кали са Тексашанима. Делфини су отпустили Флореса у понедељак. Са изузетком Калија, остали главни тренери који су припадници мањина јесу Рон Ривера из Вашингтона и Роберт Сале из Њујорк Џетса.
Исти фокус на раси појавио се свуда. Као што је Сара Бишоп са ЕСПН-а написала:
Кали је…био једини црнац главни тренер ангажован прошле вансезоне и један од тројице црних тренера у НФЛ-у ове сезоне. Након што је добио отказ, једини црнац главни тренер у НФЛ-у јесте Мајк Томлин из Питсбург Стилерса, будући да су Мајами Долфинси отпустили Брајана Флореса раније ове недеље.
Одмах се пробудила либерална руља и отпуштање тренера приписала расизму НФЛ-а. Дејвид Енчо, аналитичар на Фокс спортс 1, твитовао је:
Након отпуштања Дејвида Калија, тренутно постоји један црнац главни тренер @NFL. Постоје 32 тима и 78% играча су црнци. Дејвид Кали је био морао да доживи неуспех. #Texans.
Комичарка Рис Вотерс је твитовала:
Након што су Дејвид Калиј и Брајан Флорес отпуштени, сада је остао само један црнац као главни тренер у НФЛ-у: Мајк Томлин. И да би био на том месту, морао је да не изгуби ни једну сезону за 15 година.
Спортски коментатор Скип Бејлес такође се фокусирао на расу у свом твиту:
Чекај, Дејвид Кали… добио отказ након ЈЕДНЕ ГОДИНЕ? Заправо је прилично добро радио у датим околностима. Чекај, сада је Мајк Томлин ЈЕДИНИ ПРЕОСТАЛИ ЦРНАЦ ГЛАВНИ ТРЕНЕР У НФЛ?? Ужасно погрешно у 2022.
Овим либералима није важно што су Кали и Флорес били неуспешни тренери. Важна је смао њихова раса, а не то да ли су њихови тимови победили у утакмицама.
Трагедија је што су у Америци 2022. године либерали толико фокусирани на расу и друге небитне урођене карактеристике које немају никаквог утицаја на нечију компетенцију. Једини начин на који ће наша земља икада бити истински егалитарна јесте да људи изричито одбијају да размотре било шта осим квалификација приликом запошљавања, унапређења, додељивања уговора, уписа на универзитет и сваког другог аспекта живота. Сигуран начин да спречимо да наша држава постане слепа за боје, етничку припадност и пол јесте да се и даље фокусирамо на расу, етничку припадност и пол. Време је да Америка крене другим путем.