Данас је фамозни 8. март и свуда се прича о „женама”, правима, једнакости, равноправности… Али можда прво треба да се запитамо шта је жена?
Помислите на своје баке, жене које су све то већ проживеле, које више немају шта да доказују и немају потребу да изгледају лепо и улепшавају се. Све су оне то проживеле и сада се полако приближавају циљу. И зато знају како да сачувају оно што је важно. Када помислите на баке, обично вам то измами осмех на лице јер бака је она која увек даје, која увек гледа да усрећи оне које воли, а све остало јој је мање битно. Баке су суштина онога што жена јесте.
Жене су створене да дају живот и да га чувају тако што се брину о њему. И то дефинише шта су оне. Суштина жене наводи је да даје себе другима. Мајчинство, способност да даје живот, била она мајка или не, дефинише њен начин осећања и виђења људи – и управо то је женственост. Женственост има своје особине, као што и мушкост има своје особине дефинисане улогом оца.
Женственост наводи жену да гледа на другога као целину, да анализира ствари гледајући уназад и унапред, али не делећи живот у строго одређене преграде и кутије, већ уопштено, као целину. И зато су нам жене потребне да учествују у друштву и политици, јер оне доносе ту другу половину. Ако жене не учествују, онда је друштво осакаћено. Мушкарац и жена су као два ока на лицу, свако има свој угао, другачији и неопходан, а заједно виде целину.
Тако је и у породици: отац и мајка су неопходни, јер свако доноси специфичне особине.
Једно није више од другог, већ су они различити и допуњавају се. Не дозволимо да нас ове разлике надјачају јер бисмо тада изгубили богатство комплементарности, и тада бисмо заиста били на губитку.
Данас, на 8. март, потврђујем различитост и комплементарност. Потврђујем улогу жена, али и мушкараца. И захтевам да ми се дозволи да будем женствена.