Један од најбитнијих стваралаца у историји књижевности. Хапшен је као учесник утопијско-социјалистичког кружока Михаила Петрашевског-Буташевича због револуционарних планова и осуђен на смрт 1849. али је казна замењена прогонством у Сибир, где је провео 10 година (4 заточен).
Његова рана дела („Бедни људи“, „Понижени и увређени“) инспирисана су социјалним трагедијама малих људи. Основне одлике његове литературе – психолошке анализе, трагање за коренима људске трагике, феномен религиозности – главна су преокупација његових дела. Веома је утицао на светску литературу. Остала дела: „Злочин и казна“, „Браћа Карамазови“, „Зли дуси“, „Младић“, „Коцкар“, „Идиот“, „Двојник“, „Беле ноћи“, „Неточка Незванова“, „Записи из мртвог дома“, „Село Степанчиково и његови житељи“, „Ујкин сан“, публицистика „Пишчев дневник“, „Политички записи“.
извор: Catena Mundi