Last updated on January 18th, 2022 at 05:18 pm
Америчка педијатријска академија и Канадско удружење за педијатрију препоручују да се деца до друге године уопште не излажу технологији, да од 3. до 5. године то буде највише један сат дневно, а од 6 до 18 година не више од два сата дневно.
Слуша ли ико ове препоруке? Углавном не, пошто истраживања показују да се ове „дозе” излагања технологији прекорачују и по 4–5 пута. Преносиви уређаји попут телефона, таблета и конзола за игре само су убрзали „екранизацију” детињства.
Као педијатријски терапеут и ауторка књиге „Виртуелно дете”, Крис Роуан позвала је родитеље, наставнике и надлежне институције да забране употребу преносивих техничких уређаја до дванаесте године. У прилог овоме, Роуанова је навела 10 аргумената заснованих на научним истраживањима:
1. Утицај на развој мозга
До напуњене друге године живота, мозак детета треба да се утростручи и наставља да се непрекидно развија до 21. године. Рани развој мозга условљен је подстицајима из окружења, или мањком надражаја. Претерана изложеност технолошким уређајима (телефони, интернет, Ајпеди, телевизија) негативно утиче на функционисање мозга и изазива недостатак пажње, успорен развој когнитивних способности, отежано учење, повећану импулсивност и смањену способност самоконтроле (нападе беса).
2. Успорен развој
Употреба технологије ограничава кретање и успорава развој. Свако треће дете данас полази у школу са заостатком у развоју, што се лоше одражава на описмењавање и академско постигнуће. Физичка активност побољшава пажњу и способност учења. Коришћење технологије пре 12. године од пресудног је утицаја на развој детета и његову способност за учење.
3. Епидемија гојазности
Гледање телевизије и играње видео-игрица у корелацији је с гојазношћу код деце. Деца којој је дозвољено да гледају ТВ или играју игрице у својој соби 30% чешће имају прекомерну телесну тежину, а трећина гојазне деце добије дијабетес. Такође су изложени повећаном ризику од срчаних болести које скраћују живот. Због гојазности, генерација рођена у 21. веку можда ће бити прва у којој многа деца неће надживети своје родитеље.
4. Недостатак сна
Три четвртине родитеља дозвољава деци употребу технологије у дечјој соби, а 60% њих нема увид у то како и колико деца користе технологију. Услед тога, у три четвртине случајева деца од 9 до 10 година су толико неиспавана да им се то одражава на оцене у школи.
5. Менталне болести
Претерана употреба технологије доводи се у везу с порастом депресије и анксиозности код деце, синдромом поремећаја пажње, тешкоћама с везивањем, аутизмом, биполарним поремећајем и другим проблемима у понашању. Свако шесто дете у Канади има дијагнозу менталног поремећаја, а многа су на опасним лековима.
6. Агресивност
Насиље у медијима доводи до насиља међу децом. Мала деца све више су изложена приказима физичког и сексуалног насиља у медијима. Игрица Grand Theft Auto V приказује експлицитни секс, убиства, силовања, злостављање и сакаћење, а то чине и многи филмови и емисије.
7. Дигитална деменција
Због тога што утичу на мозак да „гаси” нервне путеве који воде у чеони кортекс, брзи медијски садржаји доприносе поремећају пажње, лошијој концентрацији и отежаном памћењу.
8. Зависност
Како се родитељи све више везују за технологију, тако се и све више удаљавају од деце. У недостатку везаности за родитеље, деца се окрећу технолошким справама и постају зависници. Свако једанаесто дете узраста између 8 и 18 година зависно је од технологије.
9. Зрачење
У мају 2011. године Светска здравствена организација означила је мобилне телефоне и остале бежичне електронске направе као „потенцијално канцерогене” (ризик категорије 2Б). Деца су осетљивија на ове ризике јер се њихов мозак и имуни систем још развија. У међувремену су се појавиле препоруке да се категорија ризика преиначи у 2А, што значи „вероватно канцерогено”.
10. Неодрживост
Начин на који данашња деца одрастају и образују се уз технологију више није одржив. Деца су наша будућност, али нема будућности за децу која претерано користе технологију. Хитно је потребан заједнички напор да се смањи количина технологије у дечјим животима.
Следеће препоруке за коришћење технологије код деце написали су Крис Роуан (ауторка текста), др Ендру Дуан, неуронаучник и аутор књиге „Навучени на игрице” и др Хилари Кеш, директорка Програма за опоравак од интернет-зависности, уз допринос Америчке педијатријске академије и Канадског удружења педијатара:
