Last updated on December 3rd, 2021 at 05:18 am
Свет и превише често лаже девојке и младе жене, истовремено им обећавајући срећу и испуњен живот. Продају нам бижутерију и тврде да је то суво злато. Време је да прочешљамо те лажи и раскринкамо их, како бисмо постале јаке, добре и прелепе жене – јер смо створене да будемо управо такве.
1. БРАК И ДЕЦА СУ ПРЕПРЕКА ЗА ТВОЈЕ СНОВЕ
Друштво воли да младим женама говори да је улога домаћице застарела и погрешна. Говоре нам да је наша највећа вредност успешна каријера, а не подизање породице. За жене које одаберу да буду „само” домаћице каже се да су поклекле пред старомодним идејама о улози жене. Ако би се ослободиле „терета” у виду мужа и деце, могле би да остваре своје снове. Међутим, оно што треба да чујемо јесте да:
1) можемо остварити друге снове и истовремено бити супруга и мајка, и
2) улога домаћице може бити наш једини сан – и то је у реду.
2. МОНОГАМИЈА И ДЕВСТВЕНОСТ СУ ВРЛИНЕ ПРОХУЈАЛИХ ВРЕМЕНА
Од сексуалне револуције шездесетих година 20. века, женама говоре да ако спавају са што више мушкараца, тиме показују да су слободне. Моногамија и девственост више нису нешто чиме се треба поносити већ особине жена које нису „кул”, које су неискусне и потлачене. Друштво нам говори да не можемо бити срећне ако нисмо спавале с више мушкараца. Везе у којима су обе особе посвећене једна другој и чији је крајњи циљ брак сматрају се досадним и ограничавајућим. Женама се говори да не могу „пронаћи себе” у таквим везама. Права истина је да мењање више партнера има веома лоше последице док моногамија води ка истинској и трајној срећи.
3. МОРАШ ИМАТИ ТЕЛО МАНЕКЕНКЕ
Стандарди лепоте изузетно много су се променили од почетка времена. Некада се сматрало да је женско тело лепо такво какво јесте – неизмењено дијетама, претераним вежбањем и операцијама. Здраво, плодно тело било је предмет великих уметничких ремек-дела. Такво тело могло се видети и свуда у Холивуду, као и на билбордима и у часописима.
Сада хоће да нас убеде да треба да будемо мршаве као манекенке, или да имамо тониране мишице и трбушњаке као врхунске спортисткиње. Саветују нам како да смањимо калорије, вежбамо као мушкарци и променимо себе како бисмо се прилагодиле стандардима друштва. На том путу таштине, наше здравље се потпуно занемарује. Не морамо имати уравнотежене хормоне, добро ментално здравље и плодне циклусе – много је важније да изгледамо као било која тренутно популарна инструкторка фитнеса.
4. НЕМА РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ПРИВЛАЧНОСТИ И БЕСТИДНЕ СЕКСУАЛНОСТИ
Друштво нам такође продаје лаж да истинска лепота и привлачност настају када што више показујемо своје тело и свој сексуални живот читавом свету. Због тога су линије женске одеће усмерене на то да поберу што више лајкова на Инстаграму, уместо на то да помогну женама да у ормару имају лепу и отмену одећу. Кажу нам да је скромност квалитет који је женама наметнуло тлачитељско патријархално друштво. Уместо тога, треба да будемо слободне да показујемо своје тело и тако привлачимо пажњу других. Парадоксално је да друштво истовремено осуђује мушкарце када гледају жене. Дакле, нас други треба да доживе као „секси”, само то не смеју да раде мушкарци јер ми не желимо да нас они тако доживе. Како вам то није јасно?
5. ТВОЈЕ ТЕЛО, ТВОЈ ИЗБОР
Та иста култура која нам говори да треба да укалупимо своје тело у њену представу савршенства истовремено нам говори да, кад је реч о рађању, то је „наше тело” и „наш избор”. Овакав наратив повређује жене јер нам говори да смо ми жртве, а не активни учесници у сопственом животу. Имамо много избора, а не само тај да прекинемо трудноћу.
Но, друштво нам не говори да абортус изазива депресију и друге психолошке проблеме. Не говори нам о мноштву физичких ризика с којима се суочавају жене које су абортирале. Не говори нам да морамо преузети одговорност због избора које смо начиниле кад су сексуални односи у питању. Уместо што друштво охрабрује жене да се понашају као жртве у сопственом животу, зашто их не уздиже и не велича њихову способност да донесу на свет нови живот?
6. МУШКАРЦИ СУ НЕПРИЈАТЕЉИ ОСНАЖИВАЊА ЖЕНА
Према нашој култури претварања у жртву, жене су увек жртве у друштву у ком доминирају мушкарци. Мушкарци су нам непријатељи у образовању, спорту, на радном месту и у политици. Зашто нигде не чујемо истину да су жене бројније од мушкараца на америчким универзитетима, да има више женских него мушких спортских екипа у Националној универзитетској атлетској асоцијацији, да је платни јаз мит, да многе жене заузимају високе позиције у пословном свету и да се у америчком Сенату налази 26 жена, а у Доњем дому више од 100? Жене имају исто онолико могућности и прилика као и мушкарци, али друштво више воли да ми и даље играмо на карту жртве.
7. МОЖЕШ ДА РАДИШ СВЕ ШТО МОГУ И МУШКАРЦИ
Данашња верзија феминизма мање се бави промовисањем женствености у свим њеним јединственим и величанственим облицима, а више охрабривањем жена да се понашају као мушкарци. Општи циљ феминизма – једнакост – јесте добронамеран, али врста једнакости и начин на који се до ње долази погрешни су и нездрави. Жене не морају – а често и не могу – да раде све што раде мушкарци јер нисмо физички, ментално и емоционално исте као они.
Уместо што покушавају да на себе преузму све оно што мушкарци раде, жене треба да се посвете мноштву чудесних дела и навика које су карактеристичне за наш пол. Радећи то, повратићемо женственост у пуном сјају и досегнути нове висине као жене.
8. ТВОЈ ЖИВОТ ЈЕ МАЊЕ БИТАН АКО ТЕ НЕМА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА
Статистички гледано, жене користе друштвене мреже као што су Инстаграм и Фејсбук много више од мушкараца. Склоне поређењима, жене често гледају „истакнуте снимке” (highlight reels) из живота других и пате од љубоморе, осећања неусклађености са светом и притиска да буду као улепшане верзије других жена. Терају нас да се осећамо као да смо небитне и неважне ако не објављујемо савршено фотошопиране фотографије које показују наш „савршен” живот. У међувремену, живот пролази поред нас. Дефинитивно нешто не радимо како треба.
Заправо, тај утицај споља који нас тера да делимо што више о себи и свом животу јесте разлог зашто живот пролази поред нас. Пропуштамо да будемо присутне у сопственом животу, да видимо и ценимо себе због тога што смо такве какве смо, и да схватимо да нису бити ти „истакнути” тренуци већ наш живот у целости – и добри и лоши тренуци, као и све између њих.
9. ВИШЕ НЕМА ДОБРИХ МУШКАРАЦА
Где су нестали сви добри мушкарци? Дозволите да одговорим на то питање. Савремени феминизам их је уништио или их натерао да се сакрију, тако да их је заправо теже наћи. Прижељкујемо галантне каваљере, али нам говоре да је каваљерство лоше. Говоре нам да то понижава жене, док заправо каваљерско понашање указује поштовање женама јер то оне и заслужују. Због лажи да је каварељско понашање лоше, мушкарци се данас плаше да се према женама понашају онако како би требало. Они који то и даље раде често су исмејани у друштву. Али и даље их има. Само их тражимо на погрешним местима (нпр. у баровима, ноћним клубовима, на универзитетским журкама) и због погрешног разлога (нпр. ради „комбинације” за једну ноћ или необавезне везе).
10. МОРАШ ДА СЕ БАВИШ ПОЛИТИКОМ
„И личне ствари су политичке.” Постоји тенденција да се политизује сваки део нашег свакодневног живота. Од нас се очекује да све посматрамо кроз сочива феминизма и патријархата – од посла до емотивних веза.
Овакав начин размишљања изузетно је деструктиван. Он подрива поверење у наше колеге, партнере и друштво. Ако је све део система који је ту да би нас потлачио, како уопште можемо да будемо срећне? Жене се охрабрују да одустану од баналних циљева као што су брак и деца зарад тога да „докажу себе” у корпоративном свету и истовремено се боре против патријархата на улици. Истина је, међутим, да је сасвим у реду – штавише, и здравије је – да неке делове живота одвојимо од политичких ставова.
ЗАКЉУЧАК
Друштво вероватно неће одустати од ових лажних наратива, али то не значи да ми треба да их слушамо. Ми можемо да мислимо за себе, да трагамо за оним што ми желимо и да живимо у складу са истином. Можемо да преправимо наратив, променимо га онако како нама одговара, и да вратимо истинску женственост на пиједестал на ком она и треба да буде.
Аутор: Моли Фаринхолт