Међу радикалним трансродним активистима појавио се алармантан тренд ескалације насиља и екстремизма назван „Трантифа“, као изданак милитантног екстремно-левичарског покрета Антифа. Препознатљиве по агресивном ставу и анархистичким идеологијама, ове особе вођене су радикалним ставом о постојању више џендера, уместо два пола.
Рим Алсалем, специјални известилац Уједињених нација за насиље над женама и девојчицама, изразила је озбиљну забринутост због пораста екстремног трансродног активизма. Она је навела инциденте као што је напад на спортисткињу и активисткињу Рајли Гејнс, која отворено критикује политику која биолошким мушкарцима дозвољава да се такмиче у женским спортовима. Гејнсову су вербално и физички напали бесни трансактивисти током јавног говора у Сан Франциску. Њен агент Ели Бремер назвала је инцидент шокантним нападом на жену која се залаже за права жена.
Алсалемова је позвала званичнике широм западног света да заштите слободу говора и мисли, укључујући и разговоре о полу, роду и родном идентитету. Овај позив је у складу с конзервативним вредностима које подржавају индивидуалне слободе и слободну размену идеја.
Аутор за часопис Таунхол Хулио Росас, који је опширно извештавао о покрету Антифа, понудио је своје увиде. Предложио је да трансактивисти пронађу заједнички циљ с групама крајње левице због заједничких анархо-комунистичких идеологија. Они доживљавају Сједињене Државе као инхерентно расистичку творевину која тлачи „квир” особе. Да све буде још више узнемирујуће, такви активисти изједначавају законе који штите децу од гениталног сакаћења са, ни мање ни више него геноцидом над трансродним особама и виде их као насилну одмазду.
Забринутост због ове нове врсте насиља додатно је појачана након инцидената трансродног насиља, као што је дивљање трансродног масовног убице Одри Хејл у хришћанској основној школи. Још више забрињава што је деловало као да су неке радикалне групе браниле такав поступак. На пример, организација Trans Resistance Network инсинуирала је да је насилно понашање Хејлове било очајнички покушај да буде видљива јер је суочена с наводним анти-транс законодавним нападом. Лире Кит, која је основала Женски ослободилачки фронт, изразила је забринутост да, ако активисти осећају да им прети геноцид, може се десити да рационално објасне свако насилничко понашање, ма колико било екстремно. Отрежњујућа стварност овог наратива наглашава неопходност уравнотеженог, рационалног дијалога о питањима пола и џендера, заснованог на поштовању индивидуалних права и слобода.