Уочи Националне недеље брака (од 7. до 14. фебруара) 2014. године, годину дана пре него што је Врховни суд САД-а донео пресуду у случају Обергефел, група која себе назива „Једнако благословени“ (Equally Blessed) објавила је молитву у којој се помињу и стихови о стварању човека из Књиге постања: „Ти који си сваког од нас створио по свом лику… Захваљујемо Ти на свим различитим врстама бракова у свету“, укључујући и „парове чије бракове признаје наша држава и наша црква, и истополне парове којима је то признање ускраћено… Молимо Те да благословиш сваки брак без обзира на пол или сексуалну оријентацију.“
Да су писци ове молитве наставили да читају Књигу постања коју су цитирали, открили би да је брачна заједница мушкарца и жене јединствено благословена од Бога због свог потенцијала за размножавање: „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их. И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу.“ (1 Мој. 1: 27-28).
Тако човек и његова жена постају „једно тијело“ (1 Мој. 2:24), или, како се то каже у јеврејској традицији, „савршена целина“ (рабин Овадија бен Јаков Сфорно), „једно потпуно људско биће“ (рабин Самсон Рафаел Хирш). Брак је осмишљен као образац за сва времена, пише Гари А. Андерсон, професор на Универзитету Нотр Дам: „Придруживање Еве Адаму постало је узор за сваки наредни брак између људи.“
И тако је заиста и било – „друштвена институција која је миленијумима чинила основу људског друштва, од Бушмана из пустиње Калахари и Хан Кинеза, преко Картагињана и Астека“ – све до почетка 21. века када је промењена дефиниција „брака“, како је то учинио Врховни суд САД-а пресудом у случају Обергефел , поводом које је врховни судија Џон Робертс написао горе наведене речи у свом издвојеном мишљењу.
Али ниједан суд или конгрес не могу променити комплементарну природу и јединствене добробити које проистичу из заједнице мушкарца и жене коју је Бог створио и благословио „да рађа и да се размножава“. Када потврђујемо неопходну улогу брака, то није „говор мржње“ већ „говор истине“. То је такође „говор љубави“, молба да се одговори на позив Декларације о правима детета: „Човечанство дугује детету најбоље што има да пружи.“
Примера ради, погледајмо речи Кејти Фауст, оснивача организације Они пре нас (Them Before Us), из изјаве коју је дала у случају Обергефел. Изражавајући захвалност за две жене које су је одгајиле, Кејти се сећа, „И моја мајка и њена партнерка учествовале су у најважнијим догађајима у мом животу… Прихватила сам мајчину партнерку као важан део њеног живота и као члана нашег дома. Сада је сматрам пријатељицом. Да је за гајење деце довољно да било које две одрасле особе, без обзира на пол, пруже стабилност детету, тада би и мени моја мама и њена партнерка могле пружити све што ми је било потребно у животу. Оне су заиста бринуле о мени. Не сећам се никаквих великих сукоба у нашем дому који би имали везе с њиховим међусобним односом, или са мном. Али то једноставно није било довољно.“
И у отвореном писму судији Робертсу непосредно пре доношења пресуде у случају Обергефел, Кејти је рекла: „У суштини, ова дебата се своди само на једну ствар. А то су деца… Сада кад сам и ја родитељ, јасно увиђам све дивне различитости које супруг и ја пружамо породици. Видим целовитост и здравље које моја деца добијају јер оба родитеља живе с њима и воле их. Видим колико је важна улога њиховог оца и колико сам ја незаменљива као мајка. Наше улоге у њиховим животима се допуњавају и обоје смо незаменљиви. Штавише, обоје имамо кључну улогу. Рекло би се да је мајка природа савршено осмислила све што има везе с размножавањем.“
Или бисмо рекли да је Бог све савршено осмислио. Обележавајући Националну недељу брака 2021. године, Међународна организација за породицу (IOF) изнова објављује непроменљиву истину: брачну заједницу мушкарца и жене створио је Бог како би образовао оно што је амерички представник Вејд Хорн на Генералној скупштини УН 6. децембра 2004. године назвао: „темељем друштвеног поретка, темељем нација и бастионом цивилизације“, па чак и „колевком живота и љубави за сваку нову генерацију.“ Према речима Мајкла Новака, „Улоге оца и мајке, као и деце у односу на њих, апсолутно су најважније средиште друштвене силе“. То је истина коју морамо с љубављу и храбро бранити за добробит деце и наше цивилизације.