Веома је тешко прихватити чињеницу да је отац Димитри Смирнов отишао Господу и да више нећу чути његов глас у телефонској слушалици … Оца Димитрија сам први пут упознао 2013. године, у његовој ауторској емисији „Дијалог испод сата“ на ТВ каналу РПЦ – „Спас“. И интуитивно сам га одмах заволео, осећајући га као врло блиску и драгу особу. И та посебна унутрашња блискост била је присутна свих наредних година и само је расла.
У октобру 2013. именован је за председника Патријаршијске комисије за породична питања Руске православне цркве и од тада сам постао и његов сарадник, а затим и члан Комисије. Међу собом смо га звали просто „Отац“ – тако, са великим словом – искрено и природно. Заиста је био отац – и према целом нашем руском народу се односио с љубављу, мада и помало строго. Отац…
Постоје људи који су свој утисак о њему изградили, не познајући га лично, на основу селективних, често медијски искривљених „слика“ о њему. Једноставно нису познавали оца Димитрија и зато им је унапред опроштено. Али ја сам га познавао. Не вређају ме чак ни напади на њега – јер су далеко од истине.
Био је један од најбољих пастира које сам познавао. И један од најсјајнијих и најљубазнијих људи које сам упознао у свом животу.
И – оно што је посебно важно за мене – „Баћушка“ је био прави херој, снажни ратник, један од ретких људи тог нивоа, који заиста брани оно најважније на чему почива наше друштво: породицу, родитељско право, људски живот, нашу децу, истинско људско достојанство. Био је један од ретких храбрих људи на бранику, захваљујући чијем се напорном раду још увек нисмо потпуно нашли у немилости мрака и свакаквих гадости, које покушавају да униште све што је вредно сваком нормалном човеку. Један од чувара наше Русије – и, не бојим се рећи, целог света.
Тешко ми је да се молим за његов покој, јер сам сигуран да се он сада моли за све нас.
И, уверен сам, чак и сада, да ће са Неба, свима нама помагати да водимо тешке битке за породицу и нормалан живот које предстоје.
П.С. Сад сам открио да не могу да пронађем ниједну фотографију где смо се сликали са оцем Димитријем. Сигурно ћу их наћи касније – ја сам непажљив и према својим и туђим фотографијама. Стога, нека у овом тексту буде ова фотографија, направљена у Верони, где је отац прошле године говорио на Тринаестом Светском конгресу породица.