Ново истраживање открива да је 88% студената изјавило да су се претварали да имају прогресивније или либералније идеје него што заиста верују, све у име друштвеног уклапања или академског успеха. Ови налази потичу из поверљивих интервјуа са више од 1.400 студената са Универзитета Нортвестерн и Универзитета Мичиген.
Истраживање показује снажан притисак на студенте да се прилагоде. Око 78% испитаника каже да се самоцензурише по питању родног идентитета, 72% по питању политике и 68% по питању породичних вредности. Многи су такође пријавили да погрешно представљају своја приватна уверења у школским радовима само да би се ускладили са очекивањима професора или колега.
Већина студената се не слаже са идејом да родни идентитет треба да има предност над биолошким полом у областима попут спорта, здравствене заштите или јавних података – али већина није спремна да се јавно огласи. Ова уздржаност одражава страх од друштвених или академских последица.
Поред прикривања мишљења, студенти пријављују шире ефекте на свој идентитет. Више од трећине описује да се осећа “морално збуњено”, несигурно да ли је искрено изражавање вредно потенцијалног искључивања. И ово прилагођавање понашања није само на настави – протеже се и на пријатељства и везе, где многи избегавају разговор о дубоко укорењеним уверењима.
Студија истиче кризу у високом образовању: уместо да подстичу робусну дебату, универзитети намећу подразумевану ортодоксију која захтева конформизам. Ово подрива академску слободу, штети моралном развоју студената и слаби основне слободе утемељене на истини и слободи говора.