Током последњих неколико година, број младих Американаца који се идентификују као трансродни или небинарни драстично је опао — колапс који доводи у питање апсурдни културни наратив да родна идеологија представља стабилну или трајну друштвену промену. Према новим подацима Америчке асоцијације за здравље на колеџима, само 3,6% студената се сада идентификује као род различит од њиховог биолошког пола. То је оштар пад са 5,2% у 2024. години, и још стрмљи пад са 6,8% забележених у 2022. и 2023. години.
Силазни тренд је доследан у скоро свакој демографској групи. Студенти прве године — група која највероватније одражава нове културне трендове — сада се ређе идентификују као трансродни или квир у односу на старије студенте. Другим речима, чини се да најмлађа генерација на кампусу одбацује родну конфузију која је тако снажно промовисана последњих година. У међувремену, проценат студената који се идентификују као хетеросексуални почео је поново да расте, сигнализирајући тиху повратак нормалности након година идеолошког притиска.
Важно је напоменути да подаци показују да овај преокрет није покретан религијом или политиком. Извештај је показао да су стопе религиозности и политичког конзервативизма међу студентима остале углавном стабилне. Уместо тога, промена изгледа везана за побољшања у менталном здрављу. Стопе анксиозности и депресије — које су обе скочиле током пандемије — почеле су да опадају, а са тим падом дошло је до стрмог смањења броја младих људи који одбацују свој биолошки пол. Како се психолошка стабилност побољшава, родно експериментисање губи свој утицај.
Годинама су културне елите, школски системи и платформе друштвених мрежа гурале наратив да је идентификовање као „транс” храбро, аутентично и ослобађајуће. Али истина излази на видело: многи млади људи су једноставно били ухваћени у друштвено заразну идеологију. Што више друштво нормализује опоравак менталног здравља и истинско самоприхватање, то мање привлачна постаје радикална идеја „мењања рода”. Ови подаци не одражавају „губитак права” — они одражавају генерацију која се буди.
Трансродни покрет се продавао као трајна револуција, али бројеви говоре другу причу. Како мода бледи, оно што остаје су трагичне последице неповратних медицинских интервенција, друштвених подела и институционалне издаје. Колапс у транс идентификацији треба да послужи и као упозорење и као позив на акцију: време је да заштитимо децу од идеолошког експериментисања и вратимо истину, стабилност и биолошку стварност у јавни живот.