Избор Марин Ле Пен за лидера уследио је након партијског конгреса у Туру, где је освојила 67,65% гласова против Бруна Голниша, наследивши свог оца Жан-Мари Ле Пена који је основао и водио Национални фронт од 1972. године.
Ова транзиција јој је омогућила да покрене стратегију „детоксикације“, дистанцирајући странку од контроверзних расистичких и антисемитских изјава њеног оца, док је наглашавала антиимиграционе политике, евроскептицизам и протекционизам, што је помогло у ребрендирању и подстицању ширег таласа конзервативног популизма у Европи.